Српски сион

С тр . 684.

Б р . 43.

твиЛ канОнично право од 160 литогр. табака; др. Емилијан Војуцки (ове године гес<;ог ша^шбсиз), моралку од 170 литогр. табака; млади суплент, др. Теодор Тарнавски попунио ,'е досадашњу литургику на 300 таб. и пастирску на 80 табака; доцент, архимандрит Јувенал Стефаиели катихетику 1 и три књиге ванредно згодних катихеза. 2 Омилитика се предаје по делу покојнога овдашњега професора практичнога богословља, Василија Митрофа новиЛа , 3 а догматика по делу такође негдашњега овдашњег проф. Алексија Еоморогиана, а које је дело пре штампе прегледао и прерадио др. Војуцки. 4 •кВидели смо дакле, ма и у летимичним нотезима, куда су све дОсиели буковински Румуни са својом богословијом за време од једнога столећа. Из скромне Влаховићеве клирикалне школе дотерала је орна и вредна рука до факултета, чији су нлодови неизмерни. „Из горушичнота семена видимо ми леио гранато дрво, које нам тако много обриче" — вели високоучени г. проф. Ончул. Али се овде и-не троши снага и воља за рад и напредак у међусобном трвењу и гложењу. Нема код њих: ' „ја сам клирикалац, ја либерал, ја радикал" ; нема код њих недостојне и подле повике на црквене достојанственике ; нема код њих сумњичења и каљања, великих родољуба; нема код њих ни којекаквих л11сти1 .а, што грде и руже; њихова омладина није присиљена гвозденои руком немилога удеса 1 СаЈ-есћеМса 1:нзеисе1 ЉерЈегеДтмоаве гезагИепе, сошрине Де рго^ортенШјегиЈ (он беше у ночетку Светован свећеник) Јоап ! 81е Га пеШ. 8Н)ии, 1879, стр. 344. 2 У првој су књизи катихезе за приче из Старога Завета, штампано у Сибињу Х87П, стр. 490; у другој за нриче из Н. Зав., такође у Сибињу, 1881, стр. 407; у трећој за догматска и морадна учења правосдавне др! ве, у Сибињу 1881, стр. 663. 3 ОшНеЦка кпаепсИ ЈгерктосИпсЈоаве гааагНепеј вошраза Ае УавШи МИго1апоУ1с1. СегпаиН 1875, стр. 771. — И то дедо имаде књижнида карловачка, бр 41 4 1'1т.1|:аеГ1 асас1еш1ее сЦи ВодшаИеа' оНос!оха, с1е АЈеххи Оошогоаап, ге\'а/ш<-. м гес1ас1а1е с1еРго1 I) г ЕшјП а п \ .1 : к I е ћ : — општи део н.т мнан (у Черновиди) год. 1887, стр. 451, а специјални 1889. стр. 719, - Догматику сада суплира проф. Јевсшуе Цопови/ г, јер је ва то спреМанога др Корнела Оевескула нестало у Немачкој при једној жедеаничкој несрећи на некоме мосту, баш када се враћао да заузме катедру, пошто је нробавио био у Бечу и Тибингену по два течаја, а у Кијеву, Петрограду, 13ирцбургу и Ерлангену по јед;м1 тсчај.

да једно коло нротив другога потеже са небратским изјавама — њих само двоје храни од колевке, њих само двоје загрева и подиже, само двоје они љубе и обожавају: своју свету Цркву и милу Народност своју! То су њихове ама : лије, за то они и живе и умиру а за то су и дотерали тако далеко у сваком погледу, па за то и дан-данас тако дивно напредују! А ми? — 0, погледајмо само са китњасте Фрушке Горе према Орловцу, па Клеку, Велебиту, Динари, Ловћену, Шари-планини, Мирочу, Авали плавој и Вршачкој Кули! Јел'те, да нам се туда не указује ништа утешнога? Неки чудан удес стао нам је немилосрдном ногом за врат, спутавши нас у тешке окове. Наш дух, кога су некада јавор-гусле, и нагоркиње виле уздизале до недогледних висина, данас се у глибу ваља. Нас крвнички гледа пропаганда, пас немило тамане Назарени, нас жудно облећу страни језици, туђа крв — а ми према свему томе као да смо неосетљиви, као да спавамо „мртвим сном", разабирајући једино за шанате својнх страсти. „Син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непри.јатељи су човеку домашњи његови" (Михеј, 7, 6). Нема светиње, којој би се сав наш народ безусловно клањао; пред нашим олтарчма плачу кандила; осетљивој души и црквене су наше песме — горка ридања! Вера, лена наша, вера иравославна, и народност, дивна наша народност србињска — ето нам их на ивици расула, проиасти! Некада не могаде нашим физичним силама одолети ни сама крволочна навала турска; .још п наше мајке рађаху умних горостаса доста. Није-ли тако? — А данас! Данаске смо, ето, немоћна трска, која се гиба према сваком ветрићу; па и наше на-јумније снаге трујемо још од малена пакленим страстима, које после тамане у њима сваки виши полет! Када рањено срце гледа р;роз тај ноћни мрак, њему се некако и нехотице нижу они значајни стихови Пророка Амоса (4, 9-—13): „Бих вас сушом н медљиком; гусенпце изедоше обиље у вртовима вашим, и у виногра,дима вашим и на смоквама вашим и на маслинамавашим; ииак се не обратисте к мени, говори Господ. Ватирах вас као што Госиод затр Содом п Гомору, и бпјасте као главња истргнута из огња; ипак се не обратпсте к