Српски сион

Бр. 43.

„СРПСКИ СИОН."

СТР. 688.

иего су тврде и крхче. Осим тога такве свеће при горењу теку, тале се и нагибљу па страну. Оно брзо горење долази од тога, што је у њих фитиљ (стењак) дебљи, тале се и теку за то, јер се иримеса при горењу воска нагло умекша и растопи, а најпосле што се нагибљу на страну, томе су узрок емоласте састојипе које лишавају свећу њезиие тврдоће. 19 На против чист восак, раздробљен међу прстима, има пријатан мирис ио меду, даје се лако умек19 ТулЂск. Еиарх. Вђдом. 1877. г. бр. 11.; Москов. Еиарх. Вђдом. 1878. г. бр. 50.; Курс. Еаарх. Вђдом. 1876. г. бр. 11.; но делу А. Усинина.

шати а није крхак, гори жућкастим пламеном и не тече, па онда није тако бео као перезин. Има додуше и чисто бела воска, али његова светло-бела боја опет се даде распознати од мртво-беле боје церезина. Ето, ми рекосмо наше да спасемо душу, а оно друго, што тиме желимо и мислимо постићЈј даће нам мудра управа наших архијереја, само не дао Бог да до тога дође, да би се сви скупа морали задовољити речима великог римског песпика: Бигит! 8ес1 1еушн Д1 раИепИа (ЦдкћЈшс! согп§еге ез1 пеГаз.

ПРЛВОСЛЛВНН РУШУНСКН БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ У чшовици. По проф . Исидору витезу Ончулу написао Владимир Дииитрнјевић, студент прав. богосдовског Факултета у Черновиди. % (Свршетак)

ЈМг ош ми остаЈе да проговорим коју и о стуињу науке у томе факултету, што ;морам учинити тим ире, јер сам се уверио, како многи и многи наши људи хоће да о томе стуињу говоре онако неиромишљено,. нерасудно и неупутно. Међу тим — дођите и видите! Коракните кроз двери тога факултета, заузмите које слушатељско место, п вп ћете се већ првих часова морати уверити, да је ту наука богословска застунљена у свој својој збиљи и у свој својој опсежности. Но није то ни чудо, ако само добро загледамо у саму ствар. Румуни, они не вичу много, али много раде. Тако смо видели, да су они своје професоре за богословију још пре тридесетих година слали у Беч и Лемберг на више науке. Па и данашњи су професори после свршене овдашње богословије били такођер још и у Бечу, а високопреч. г. архимандрит Василијан ил. Реита у Бечу, Минхену, Бону, Хајделбергу и Цириху, г. др. Емилијан Војуцки у Бечу, Л'1нсбруку и Штрасбургу а суплент г. др. Теодор Тарнавски у Бечу, Лајцигу и Минхену. Уз то су Румуни били и ванредно сретни у томе пзбору. Како ти људи дпвно појимају своју високу дужност, и како су они н срцем и душом оданп својим струкама, сведоче нам

најбоље — крај осталих њихових књижевних радова — нарочито њихови уџбеници, што су их написали за своје слушаоце. Тако је високоучени г. проф Јевсевије ЛоиовиЛ написао историју цркве у 340 литографисаних табака и апологетику у 45 литогр. таб.; Исидор ил. Ончул јеврејску граматику, граматику оријенталних језика (арапскога, халдејскога и сирскога, што морају слушати они, који су радп да се подвргну строгим испитима за докторат), даље археологцју 1 и увод у Стари Завет; 2 Василијан ил. Реита увод у Нови Завет, до неких 100 литогр. табака; 3 Еонстантин По1 Мапиа1и с!е Агс-ћео1о&Ја Ш)Пса, сошриви с!е 1д1с1оги с1в Онс1г11. Си Доие шаре 81 па 1ађ1а. СегпаиИ, 1884. стр. 539. Ово дело има и богосл. библиотека кардовачка, бр. 407. — То је већ друга библпјска археологија, коју имају Румуни. Прву је написао Јероним Вуцурјан, још 1878 год. 2 Мапиа! с1е 1пћ-ос1исеге 1П 8ап1е1е еагН а1е Теб1:атеп1111и1 Уеећш, сотрив <1е I в 1 с!ог с1е 0пе1и1. Сегпаии, 1888, стр. 428. И ово дело има богосл. књижпида кардовачка, бр. 408. — Ово је већ "пета интродукција румунека (увод) у књиге Ст. Завета. Прву је напиеао Чиаар (1854), другу Балатеску (1858), трећу магистар богосл. архимандрит Милхиседек (18 0), а четврту др. Пушкар (1878). 3 ПрОФ. Реата предаје уједно и тумачење Н. Завета. Осим тога служе се аихови обични свештенички кандидати још и тумачењем Јеванђеља и Дела Апоетолских од Васшлија ЈовановиЛа: ИСТОР1К8-Л1ТЕРАЛТ> ТЂЛК81РЕ А КЉРЦ1ЛОР П. Т., ЧЕРНЉ8Ц1, 1856—61, у пет свезака од неких 140 штамп. табака! — Ригорозанди морају нроучити још II Златоуетова и Биспингова тумачења.