Српски сион

Б р . 44.

(ееница) етајаше Иеуе говорећи: „ко је жедан нека дође к мени и лије. Који ме верује, као гато писмо рече, ш његова тела нотећи ће реке живе воде". (Јов. 7. 37.) И док Јевреје још обузимаше евеж утисак ноћне радости празника • " сУ % у-~г,

Е Е Ј1 Е Ш К Е, — (Скупштина свештеничка) сазвана за 4. и б. новеибар о. г. одржаЛе сеу Н. Саду у великој деорани зотела „ ^од царице Јели савеге". — Призивање св. Духа биће у "саборној цркви у 9 сахата пре подне. Фотограф новосадски Јосиф Сингер (до „гранд хотела") учинио је понуду, да о своме претходном трошку слика све чланове скупштинске, у коју цел сваки брат који дође на скупштину може отићи к истоме фотографу ради снимања. Када табло слике буде готов, моћи ће ју свако набавити по цену, која ће се доцније сазнати. —- Заједнички обед ће бити у горе означено.ј гостионици „Јелисавети" и то дана 4. новембра. Која браЛа желе ууествовати иа жједиичком обеду, нека изволе то јавитн од данас, на адресу уредништва овот листа, барем до 3 ег нове.мбра о. г. — (Ступио у монашки чин.) На св. Параскеву 14. октобра о. г. пршио је жонашки чин у манастиру. Ковиљу г. ВлсСдимир Зеремеки, професор богоеловије у Карловцима, и добио је као калуђер име Илчриои. Г. Зеремски, који је слушао права и свршио духовну академију у Кијеву, остаје и даље професор богословије. Наш монашки ред може се ноносити, што је у своју ередину добио тако епремну и одличну снагу. — (Рукоположеаа.) 25. октобра о. г. на архијерејској службп у саборној цркви у Карловцима рукоположеи је од епископа Никанора Поповића за пресвитера јерођакон манастира Раковца Никанор ЧнлошевиД, а за ђакона свршенн богослов Јован ЈовиповиИ из Бановаца. — 26. октобра о. г. па архијерејској литургији у саборној цркви карловачкој рукоположен је од енископа Мирона Николпћа Јован ЈовановиЛ за пресвитера, те је додељеи за адмпнистратора у Брестачу у архидијецези, — а монах Иларион Зеремски , ирофесор богословнје, за јерођакона. — 27. октобра о. г. на архпјерејској

С тр . 705.

сеница, који се еастојао у дивном осветљењу женскот трема и обилажењу са буктињама око њега — Госнод им рече: ,Ја сам видело свету, ко иде за мном неће ходити ио тами, него ће имати видело живота. (Јов. гл. 8. ет. 12).

литургији у саборној цркви рукоположен је јерођакон н професор богословије Пларнон Зеремски за јеромонаха од епископа Мирона. — (Прослава четрдесетгодишвице Николе Ђ. Вуки^еви^а). 17. октобра навршило се равно 40 година, како је велпки овај педагог први пут за катедру сео. Ваистину у добри чае се Вукићевић у Сомбору задржао. Добра срећа српске школе хтела је, да свршени богослов не обуче ни свештеничку мантију ни калуђерску ризу; он не узе ни путира ни часна крста у руке, већ се прихвати неблагодарнога а толи спасоноснога поља те посга уз Натошевића препородитељеж српске школе. И пуии. четрдесет година делао је овај учитељ учитеља на пољу народне просвете са успехом, за којн нам могу позавидптн и еретипји и већи народи. Четрдесет кола, неколико иојасева народшп учитеља народу своме подићи. школу срнску у напредном духу нрепородити, у кљижевности толико и тако привредити — заиста довољно је оправдало жељу и тежву Вукићевићевих ноштовача да даду и видљива знака своје превелике љубави, захвалности и ноштовања заслужнож, веома заслужном овом сину нашега народа. Зато и јесу похитали наши просветни заводи. наша ,Матица", наша јерархнја, две пезавпсне српске државе, снлно учитељство и многи други чланови српскога народа, да се 17. октобра поклоне човеку, који је зарад српске среће цветну стазу напустио па се трновне латио, да послужи своме народу свим знањеж и умењем, свим силама својим. Прослава у цркви, прослава у школи. прослава иа концерту н вечера — све се то надметало једно с другим, које ће више, које лепше да узнесе и увелнча овог велезаслужног члана нашега народа. И заиста у овом магловитом и суровом времену, у коме се врлине и права заслуга не поштују, као мелем иада ојађеној дуЉи српској Вукићевићу приређени јубилеј, те нам се чини да зрачак наде на боља времена пробија студ и маглу нашег несретног доба, те ће Бог онет погледати на свога Србина и начинити од њега оно, што треба и да буде. Слава нека јз четрдесетгодишњем великом трудбенику! Слава великом педагогу Николи Ђ. Вукићевићу! „СРПСКИ СИОН."