Српски сион

Б р . 44.

]МСКИ СИОН."

С тр . 707.

јевић и Алекеандер Каленић иароси ст. паланачки, Димитрије Лазић нарох товаригаевачки, Мапојло Гроа парох нарабућски, Александар Тошић парох парагаки, Тодор Поповић админиСтратор у Спдбагау. Василијан Чварковпћ јеромоиах бођански и Милога Григоријевић капелаи десн.-еент-иваиски — оиростио се у лепом и дирллшом говору, износећи врлине покојпикове, Димитрије Лаз„П, тропувгап говором својим срца свију ирисутних. Вредној и часној старини, ревноспом слузи олтара и цркве и ми узвикујемо из дубине дугае: Лака му црна земл.а и вечан помен међу нама! +

НОБЕ КЊИГЕ, — Благо Срема. Најзнатније извор-воде, чеоме И бунари. Побележио и описао Васнлије Костантановик, парох код цркве св. Ваведенија у Ср. Карловцдаа. У Н.-Саду, издавачка књижаршца и штампарпја А. Пајевића 1893. — Вел. осшгаа, стр. 101. Честпти г. писац, пређашњи професор богословије, описао је у овој зашшљивој кљизи жноге познатпје изворе, којима обилује наша убава Фрушка

Гора. Тн извори са својом бистром п свежом водом заиста су ,благо Срема", како их је иисац згодно назвао. Међу тим изворима многи су и лековптп. У књизи тој описане су оне знатније воде н пзвори, где се наш иарод понајвише екупља, Богу моли, од болестп лечи и весело проводи. И.звора тих описано је ту 21 на броју, међу којима су ови: Вшшна водица код Вуковца — Вогањска водиц. — Добра вода код Вуковара — Дреновац кодмана Јаска - Калина водица код ман. Гргетега — Калуђерпца код Черевића — Козарица код Чортановаца (ова два извора била су штампана и у „Гласу Истине") — Обедски бунар код Куппиова — Пауковац код Лежимира — Стражиловачки извор Убавац код манастира Велике Ремете, и т. д. Уз те изворе и воде описане су и капелице и зграде око њих, па и цела њихова околица, и то тако јасио, лако и пријатпо, да је човеку милина и наслада читати. Препоручујежо сваком, да ову лепу књигу ■ набави и прочита. Г. писац иаписао је до сад у разним листовима више монографија и описа што се тичу Срема и знатнпх људп у Срему. У њима је доста градива за историју Срема и Фрушке Горе. С тога би желети било, да иисац то прикупн и изда на свет, заједио с онпм што још има у рукопису. Дај боже, да то г. писац и осгвари, те да за овом књигом још коју угледамо.

ОГЛАСИ.

С Т Е Ч А Ј. 186 1 Оставком г. Јована Максимовића учитеља, који је на комуналну гаколу у своме родном месту Стчрчеву тражио се, — и од впсок. кр. уг. мпнистра бог. и јавне наставе за учитеља иа иетој гаколи именован, остаје љегово место уиражњено, на које се овим стечај отвара. Учитељу је плата у готовом новцу 400 ф. ; 5 ланаца добре јарагаке земље, која је сва први пут житом посијана, на коју учптељ све јавне терете сноси; слободап стап са великом багнтом, од које је половииа вииовом лозом засађена, огрева преко зиме колико је иотребно. Од погреба 1-де нозван буде 50 повч. Изабраном учитељу у дужност спада пероводство н рачуноводство, за коју дужност ужива награду од 25 ®ор.; дал.е све гакол. уредбом проиисапе предмете предаватп, децу црквсном иојању обучавати, и у цркви десну певницу држати. Рок етечају је 14. (26.) новембар т. г. Молбенице се имају на нотписаног упутити. Ко се лично општиии пријави, има првенство. У Оросламошу, (код Сегедина) 26. окт. (7. нов.) 1893. год. Миливој Милошевић, парох, председник.

С Т Е Ч А Ј. 183 2-2 На смрћу пок. Славка ТриФунца., учптел.а башахидеког, уиражњено место учитељс.ко 111 и 1 V, евеитуалио 1 и II разр. централне гаколе, које је привремено сунлеитом попуњено, огвара се стечај. С' овим звањем скопчана је плата ова: 450 Фор. ав. вр. (четир с.тотине и иедесет Фор.), коју ирима из мееног гак, Фонда месечио у иапред; 3 ланца ораће земље, на коју шк. фонд норезу и остале јавне терете сноси; слободан стан у натури, и огрева преко зиме (сламе) колико нужно будс. Од погреба, где позван буде 1 Фор. ав. вр. а од параетоса 50 нов. Изабратом учитељу у дужност спада све школском уредбом прописаие предмете предавати и дужности верозаконског учитеља у гаколи и цркви тачно обављати. Рок стечају истиче 7. (19.) иовембра т. г., кога ће се дана и избор учитеља обавити.. Молбенице се имају упутити на м. гакол. верозак. одбор. У Баишхиду 16. (28.) октобра 1893 год. ГПколски одбор.