Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

црквењак од попа, по којој што је ко безочнији то је важнији, — када смо дознали да неки зли језици и нека нрљава пера те иове школе наиадају на узвишену поглавицу цркве и народа српеког, на законита представника љихова међу нама, пред државом и иред страним светом, на Вашу Светост, чиме праве грдну штету себи и своме, каљају образ самога народа и руже светињу наше прадедовске цркве, која нам је лепо српско име сачувала сматрали смо за своју најеветију дужност: да Вашој Светости изјавимо своје најдубље синовље страхоноштовање, своју пеаоколебиву одапост, свОЈе аотиуно аоверење; а најодлучније и најстрожије осудимо ио цркву и народност сриску зло обне на Вашц Светост наиерене иодлачке, издајничке наиадаје. Ваша Светости! Људска је то слабост, да и ваљаи човек радије замера другом него што му одобрава, радије куди него што хвали, радије обара него што диже

другог, а како је то још код

зл!х л

људи !

На жалост реткост је велика, да се коме за живота заслуге призиају. Како је Рајић, како је Мушицки, како је Доситеј за живота био гоњен, а како се сада славе! — Великог пријатеља српског, митрополита Вићентија Јоваиовића, не нознаше сувременици, а потомци сада забачене кости његове скидају са куле маиастирске и сарањују са номиом на достојно место. Митрополиту Стратимировићу сада тек спремамо се да нодигнемо епоменик. Патријарху Рајачићу за живота народни вођа Стратимировић прокламацијама својим убија углед и многи му верују, а иосле Милош Алексић с. р. нар. учитељ и иеровођа збора.

смрти сви листом иризнаЈу му велике заслуге за народ свој. — Патријарха Маширевића живог затрпавају и угугнују с иеповереницама, а после смрти му с ноносом номињу говор његов у горњем дому сабора угарског за обрапу цркве и парода српеког. — Владику Грујића терају из патријаршије карловачке у прогонство у Пакрац, а после смрти му илачу за „великим Срб-Милутином". — Па како за живота нападоше и проклињаше патријарха Анђелића, а после смрти му нађоше резерват његов, у коме јуначки брани веру и народност своју и опомиње владу, да пе дира у матрикуле црквене, чиме га ипдиректе хвалише, а пеће бити дуго, велики дар његов, коме до сад равна нема, гимиазија и богословија карловачка, изнеће на видело и друга добра дела његова и прославиће се слава његова пред људима. — Па тако, и ако садашп.и сав нараштај не признаје заслуге Ваше Светости, иризна(!е то историја и све боље иотомство. Чудна је, истина, то утеха; али иза гроба тек настаје вечап живот, тада тек долази праведап Божји суд. С тога најучтивије молимо Вашу Светост, да се неда збунити у илеменитим намерама својим и у родољубивом раду своме, да, као оклопница лађа не обазире се на дреку неваљале дечурлије с обале, којаје гадном грдњом пронраћа и нуца на њу пушком од зове, него, као и ова, ионосно својим нутем донлови истакиутој мети. ТЈо овлагиЛењу збора 110 најстаријих Срба, држаиог у Петровоме Селу у Бачкој 24. и 26. октобра 1893. Панта пл. ПоповиЋ с. р. иарох и иредседник збора.

ф ' •Ч'«. ' , ■ ^ ПРОПОВЕД О РАЗУМЕВАЊУ ЈЕДАН ДРУГОГА. ,,И да разумевамо један другога у иооштравању. к љубави и добрим делима, ие остаељајуИи скуиштине своје, као што неки имају обичај, него један другог светујуЉи, и толико већма колико видите да се ириближује дан судни. и (Јевр. 10, 24 и 25.) Ово је уређење грађанско, или државио, да би се лакше одржао поредак. Али, браћо, Хрншћапство сједињава нас везом много јачом од општине грађанске, од општине људске.

ристољубива браћо ! Пешто по судбини, а нешто но рођењу скупи»смо се у једну општину; а то бива, да би један другога иотномагади у свакоме случају.