Српски сион

Б р . 46.

„ОРПСКИ СИОН."

Стр. 737

стаде човеком као и ми, непреетајући при том бити и Богом ненроменљивим; а да би и нас учинио деоницима Своје Божанствепости. учини Он то на божанствени начин, јер будући свуда присутан те Својом божанственом моћи присуствујући у хљебу, гпто га ми једемо, и у вину, које пијемо, иретвара хљеб у Своје тело а вино у Своју крв. Тиме се Он сједињава с нама и као сунце правде светли иам према степеиу еветлости душа наших; и делује не просто, као сунце које баца само зраке своје, иего Он чисти у пама све оно, што је нечисто и осиособљава нас да примнмо божанствену светлост. Те ношто је тако велика тајиа свештенодејства и такова цел ваплоћења Божја, да кроз њу ми постајемо деоницима Божапства и по благодати боговима, то црква Христова води о том највећу божанствену бригу, на с тога и, свршује литургију онако, како је опа у древности установ љена и помоћу свештених символа учи оним истинама, које превазилазе ум човечији. Ти видљиви обрасци Богослужења задивљују свакога: но не може евако сам од себе разумети њихова смисла. За то многи налазећи се у незнању, желе да сазнаду њихове узроке. И заиста, све оно, што се свршује иа литургији, над сваким ј.е схваћањем; не само људски но и сам анђелски ум није у стању да истражи, како се рађа Бог и како ми с Њиме стунамо у општење; или другим речма: није у стању исиитати то, што црква ироповеда и "вршује. Но ипак нас није Бог оставио. а да пеби разумели Његових дела, но даде нам толико средстава, колко нам је нужно, да их истражимо и познамо, да их испитамо и појмимо, јер та дела ради нас посташе. Па тако и ја, незнатан духом и смирен, предајем вама, који о мени повољио мислите, с љубављу опо, што сам поцрт.о из дела св. отаца. Нншта вам новога не нредајем ја, доли онога, што је нредањем дошло до мене, иити сам ма у колко про менуо оио, што сам примио; све сам са-

чувао као символ вере. Ми свршујемо св. литургију уираво тако, као што нам ју предаде Сам Спаситељ, РБегови аггостоли и св. оци. И као што је Господ с ученицима свештеподејствовао, преломивши хљеб и давши чашу, тако исто и сада чини црква, кад служи нрвосвештепнк са свештеницима, или свештеник с нижим чиновима. 0 том сведочи и ирејемник апостолски, свештени Дионисије (Ареопагит) г јер и он учи, да се литургија служи онако, као што ју служимо и ми. Тако исто и красноречиви Василије и Златоуст, који су иространије изложили чин свештенодејствовања, одредише, да се служба има тако свршавати, као што се она служи у нашој цркви, а то јасио доказују исте молитве, мали и велики „вход" и остали делови св. литургије. И у свети храм, нарочито пак у страшни олтар, ио одредби св. отаца, не треба да улази свако, јер је он достојан особите нобожности и поштовања, а одатле је опда јасно, да оглашени нису имали приступа у њ. Св. Амвросије истерао је и из храма и из олтара цара Теодосија. Св. Григорије Двојеслов утврђује, да није само нужно св. литургију над квасним хл,ебовима свршавати, него и св. храмове особито иоштовати и пазити, и недоцуштати, да се ма чија телеса у њима сарањују. Тако исто и Исидор Пелусиот, један од најдревнијих учитеља црквених, у многим својим посланицама тумачи чин наше литургије; и премудри Максим (Исноведник), тај зналац божанствених ствари, потанко излаже сваку радњу свештене литургије, коју православиа васеленска црква свршује и сваком обреду иаводи и тумачи узрок. Из дела помепутих — и још неких овде неспоменутих — св. отаца, који су се пре нас бавили тумачењем св. литургије, сабрао сам и наиисао ово ради вас. уздајући се у иомоћ Божју. Понајпре ћу говорити о божанственом храму, јер је орган Богослужења храм п свештеник; свештеник иаиме слул;и, а храм садржи у себи олтар. Дакле о једиом и другом ваља да говорим.

(Наставиће се).