Српски сион

С тр . 750.

у обзнр узме. оода скупштина, која ће се одржати, не ће радити у име 50 или 60 свештеника, него у име 3—400 свештеника. На даље је ре као, да остали изаеланици и други свештеници нису Дошли, пе за то, што су против удружеља, нсго су били сиречени да дођу, а као што брзојав једног изасланика из иакрачке дијецезе јавл.а, и за то, јер им је нозив за скупштину доцкан стигао. Но то све не може скупл.еш; број свс штеника злоунотребити или као разлог истицати, да се скунштииа не одржи, јер би то значило, да смо ми који смо могли доћи, дошли за то, да не урадимо ништа и да спречимо, да се и данае не извршн воља и жеља огромне већине иашега свештенства, којанијету, па и жеља нас самих, који смо ту. То учинити не смемо већ и ради образа и дос-тојанства свога. И носле кратког аиела на скупљено свештенство, да к раду нриступимо, изјавише приеутни, да треба скупштину одржати, а особито, кад је после овога устао још и иарох гргуревски г. Ђорђе МарковиИ и уздрхталим и узбуђеним старачким гласом, а са сузама у очима рекао : „Браћо! стар сам 71 годину, евештеникујем 46 година. Једва се мичем, једва сам дошао овамо. А дошао сам са уверешем, да ћемо и урадити оно, рад' чега ее скуиисмо. Јер често смо сс ми састајали, ал' и растајали, а нисмо ништа урадили. Дошао сам и данас да радим; на ако и данас не урадимо ништа, ја жив осгати не могу". . . Дирљив је то био тренутак. Свечаио расноложење обузе све нрисутне, гледајући и слушајући честиту старину и врла свештеника, жељна још на коицу свога живота да послужи црквии народу тиме, што ће да потпомогне, по својим силама, остварење мисли свештегшчкогудружења, уверен, да ово само од користи може бити. Његовс су речи примљене са одушевл.ењем и усклицима ,живио"; а ми му, и са овога места, одајемо вахвалност н част, са ускликом: свстао ти образ, честити старче и свештеннче! Читани су за тим иредлози нреч. г. ироте Лвакума Стајипч о наиадајима неке штампе наше против јерархије у опште, а наособ највиших њезиних нредетавника, и предлог за изјаву о вандалскпм насртајима органа дешнератних неких индивидуа на узвишену особу Његове Светости св. Патријарха Георгија, којпбуду претходно нримљени, као и иредлог пароха ЈеремиЛа о изасланству скупштинском, које ће се 5. новембра

поклопити Његовој Светости, љубљеном нашем св. Патријарху Георгију, и учинити му у смерности изјаве, у предлогу истакнуте (а које су иозиате из штампаног у бр. 45. о. л. односног закл.учка скунштинског). Јер је већ било 9 сахата, коиФереиција је закључена и свештенство се унути у саборну цркву на аризивиње св. Духа, које је извршено, као што је већ јављено. После извршеног призивања св. Духа упутило се свештенство у скуиштииску дворану, у к °ј°ј Ј е ве ћ чекао вредни и врло штоваии г. Др. В чадимир ДеметровгЉ, велики бележник као поверепик варошког магистрата. Скупштину је отворио председник одборски ирсч. г. Авакум Стаји%, протопресвитер митровачки, овим говором: Славна скуиштино, драга браћо! Отварам Скуиштину и саопштавам, да је сл. градски Магистрат новосадски дозволио држање ове скунштине у Новом Саду под увјетом, да ни један предмет у 6. тачци дневнога реда скупштинског не буде иолитичног карактера. Повереника сл. градског Магистрата част ми је приказати у велештованој особи поглавитог г. Дра Владе Деметровића. Штована гоеподо и браћо! И ако је ова скупштина тако рећи на брзу руку и баш у најиезгодније зимње доба сазвана, ииак видим ја, да сте се у прилично леиом броју са свију крајева сриско-православне Митрополије Карловачке позиву одборском одазвали, пазакључујем отуда, да сте потпуно ироникнули иотребу са-' станка овог, да сте разговетно и јасно увидели, да у заједничком раду лежи општи напредак, и да само заједиички и удруженом нашом снагом свештеничком радећи можемо у благословеним земљама круне св. Стевана, а под моћним окриљем Његовог Всличанства, нашег премилостивог цара и краља Фрање ЈосиФа I., кога Бог милостиви нека поживи још много година на срећу и напредак својих народа, — да можемо велим. тако и цркви и народу српском нрибавити достојан углед. Ја вам браћо захваљујем на братском одзиву нашем и кажем вам: Добро дошли и у добар час! Добро дошли, да у име божје одпочнемо дело удружења нашег на добро цркве, на корист нашег српског рода и народа. А сада молим сл. скупштину, да изволи одмах приступити дневноме реду.