Српски сион

Б р . 47.

да ћемо радити за векове. Помишљајмо па будућноет, иа иотомство нагне, и на тој већ мисли загрејмо срца своја за рад, па који пас нозива мисао удружења нашег. Помислите на оно, што смо дужни цркви својој и иароду своме, и са том мишљу прихватите барјак, који је пред вама; нодигните га, развите га, нек се под љега скупи све, што се олтару божјем нриклонило; све, што се свештеничким позивом узвисује. свештепичким поносом дичи и велича! Кад би ми само једна мисао хладнила одушевљење, које гори у мени за иредложено удружење, ја вам га не бих иреноручивао ; али, кад у мени сваки атом пламти у одушевљењу за удружење наше, опда је то и доказ, да се то одунхевљење оснива на вери и уздању, да је наше свештенство способно, да прими па себе носао, којег му нредложени статут намењује. /Јесте, ја то верујем, тим више верујем, што се дело, какво ми дапас започињемо, чиии не за даие и године неке, него за поколења, и што верујем, да ће иас на послу том изменити увек бољи. . . . Ко то не верује, тај признати мора, да не верује ии у будућност наше цркве и народа. Ја верујем у њихову будућност, јер верујем у љубав свештенства даиашњег & ЧК

С тр . 749-

и јер верујем у све боље и боље свештепство од сада. И за то, панред браћо! — Ако ми сустанемо, иду за нама, који ће нас одменути, који ће нам барјак нрихватити! У погледу организације, коју предлог одборски предлаже, а наиме у погледу органа удружења, имам изјавити, да је такву организацију, и ако мало ошнирнију и сложенију, одбор прихватио за то, јерјетаква организација најбоља гаранција, да ће се у самом удружењу сигурније и успешније одржавати интересовање и агилност, као и солидарност и сноразумевање ^ појединих делова удружења, те што је у томе најбоље јемство за успешнији и бољи рад скунштипе, као нредставника целокупиог митронолитског свештепства. При свршетку имам нагласити, да ћу и сам поднети многе исиравке и пеке допуне предложеном статуту, а да ћу нрочитати и оне, које учинише неки протопресвитерски зборови, кад томе време буде у сиецијалној дебати, у коју молим г. г. говорнике, да не улазе за генералне дебате; и за подлогу коте, молим славпу скупштипу, да изволи нримити предлежећи одборски нредлог: „Нацрт правила за удружење православног српског евештепства у Митрополији Карловачкој."

„СРПСКИ СИОН."

Извештај са прве свештеничке скупштине, држане 4. новембра о. г. у Новом Саду.

Дана 4. новембра о. г. одржана је, као што је већ читаоцима познато, прва екупштина целокупног свештенства Митрополије Карловачке у Новоме Саду, а у великој дворанп гостионице „код Царице Јелисавете". У 8 сахата пре иодне искупило се свештенство у претходну конфервнцију. КонФоренцију отворио је председник сазивачкбг одбора, преч. г. прота Авакум СтајиЛ , и нозвао присутне, да се претходно посаветују о предметима, који су спремљени за скупштинеку расправу, како би ова брже и лакше свој посао обавитп могла. Пре него што се реч повела о дотичним предметима, иоставио је иреч. г. прота панчевачки Сава СтојшиЛ питаље, да ли је скупљени

број свештеника овлаштен приетупити скупштинском раду. Парох Јован ЈеремиЛ доказивао је у иодужем говору, да је и скупљени већ број свештештеника овлаштен одржати скупштину, узети у нретрее иредлог о удружењу свештеничком, као и остале предлоге скупштини ћоднесене, и о њима своје решење донети. Доказивао је то записницима одржаних протопресвитератских зборова и једнодушним њиховим изјавама, којима нрихваћају нредложено удружење и „нацрт правила" за исто удружење. Доказивао је то и тиме, што Ј / 3 скупљених свештеника не представл>ају само себе, него и цело свештенство иротонресвитерата, којих су они изасланици; а кад се то