Српски сион

Бр. 48.

„ОРПСКИ СИОН."

Стр. 761

она саопшти подручним Општинским Школским Одборима и да се исти упуте да изасланике евоје на окружним солгабировом или варошким чиновником одређени дан и час и на означено место иза.шљу, да истима ставе у дужност: да. искажу верно и истинито све податке који се на учитељску плату односе и да исказе своје поткрепе доставерним исправама. Но пошто су исправе те намењене за јавну употребу а поткрепљене су потписима и печатима, то су оне јавне листине, те ће се према онима који би оним исправама потврђивали податке неистините поступити строго, јер ће се исти казнити по закону ради кривотворења јавних листина. — Саопштавајући у гореизложеном наредбу високог кр. угарског Министарства богочасти и просвете позивају се Општински Школски Одбори: да неодложно прикупе из писмохрана својих месних општина све податке који се на установлење илате, пристојаба и других нрихода са сваким учитељским местом скопчаних н. нр. школске Фасије (валовнице), општинске одлуке, стечајеве, учитељске декрете —• у колико би у истима и плате означене биле — да сваку исправу ту у 3 једнака и одоставерена примерка припреме, да изаберу свога изасланика или вшпе њих изасланика (по могућству људе старије којима су општинске околности подробније познате и који су у правничким пословима и расправама вештији), који ће у солгабироВом или варошким чиновником одређени дан и час а на означеном месту истоме ради нописа учитељске плате предстати и посао тај савесно и уредно обавити. При уређивању иоједииих делова учитељске нлате а налме при просуђивању колико ужива поједини учитељ и свију других пристојаба као учитељ а колико као црквени певац, имају изасланици Општинског Школског Одбора да заузму и да заступају то становиште: да су учитељи српеких православних народних школа по гласу Уредбе за српске народне школе, потврђене превишњим краљевским решењима од 6. априла и 2. јула 1872. а публиковане отписом краљ. угарског Министарства богочасти и нросвете од 17. јула 1872. бр. 17565 ииз исте уредбе извирућих Дисциплинарних Правила за учитеље српских народних вероисноведних школа у оисегу православне српске карловачке митрополије, изданих наредбом Народно-Дрквеног Школског Савета од 26. авг, 1876. бр. 124/168

(§§. 17. и 18. Дис. Пр.) дужни црквено појање бесплатно обављати и да се само за црквено појање нри појединим чинодејствима н. пр. при венчаљу, укопу и парастосу награђују за сваки таки чин посебице те према томе да сваки српски православни учитељ сву плату и све пристојбе и све приходе своје ужива ли и иекључиво као учитељ а не као црквени певац. У општинама где постоје нарочити награђени црквени певци, има се ова околност изрично споменути и у расправни записник са платом и наградом певачком увести. Отановиште ово имају изасланици српских православнкх општинских Школских Одбора свима могућим томељним разлозима и наводима заступати и у томе случају, ако се изасланик жупанијски или варошки не би са овим становиштем слагао, и настојати: да ово становиште буде са свима наводима и разлозима и исправама, којима се оно поткрепљује, у расправни записник тачно и јасно уведено. Онај примерак расправнога уписника, који буде Општинском Школском Одбору уручен, имаће исти у року од 8 дана са својим исцриљивим извештајем потписаном Епархиј ском Школском Одбору да поднесе. У колико сам Општински Школски Одбор не би био у стању да одговори у сваком погледу овоме налогу, упућује се, да се послужи правничким саветом најпризнатнијег одветника у својој ошптини а по потреби да се обрати за нужни му савет и овоенархијском школском ре.Ференту. Очекује се нарочито од нредседника, чланова свештеника и учитеља — сваког Општинског Школског Одбора: да ће у овоме. по даљи опстанак ерпеких народних школа и по умировљење учитеља, учитељица и забавиља велеважном питању савеено, истрајно, родољубивом ревношћу према горњој наредби високог Министарства и упутству одбора овога, но своме најбољем знању поступати. — Бр. 152./105. Сходно отпису високог краљ. угарског Министарства богочасти и просвете од 26. јула1893. бр. 19.836 којим исто налаже: да се упуте подручни учитељи, да ревносно поучавају ученике своје у рационалном пчеларењу, обзиром што је по гласу §. 18. Школске Уредбе од год. 1872. упутство у нрактичноме нчеларењу у народној школи црописано: нозивају се Ои-