Српски сион

Б р . 48.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 763.

истинитије и најчистије, какве његово суђеље изјавити, а љубав к' цркви и народу поетавити може и треба. То су први резултати прве свештеничке скупштине, први реалии добитци, с којима свештенство цело, а понаособ нрва његова скушнтина може бити не само задовољна, него и поносна. То су први сигурни знаци, у којима ми, у колико можемо да сагледамо у будућност, и у колико се они, на штету опште користи народноцрквене, не би изменули, видимо реалну гаранцију за успешанрад основаногудружеп,а нашег у свима гранама његовог задатка, специјално пак гаранцију за благотворан утицај његов у нословима народно-црквеним. И ако јавно мњење, у колико се о нокрету удружења свештеничког и одржа ној скунштини изјавило, није то учинило нити довољном пажњом, а још мање потребном и дужном објективношћу, што нама, с обзиром на околности, које постоје, и с обзиром на такт којим се у опште јавни послови код нас, од неког времена, воде и обављају, није ни најмање ни чудно ни неприродно; све то нити може, иити Ее моЛи основано удружење одвратити ма кад од г^иља, који је себи, у родољубљу своме, иоставило; нити Ие га збунити, да истрајно г1 одлучно ио~ђе онамо, куд је оком иотлвдало, те да својој г^ркви и народу користи начином и средствима, која за најбоља ироналазило буде. Удружење ће настојати, да скромно и опрезно, расудљиво и мирно, а тим озбиљније и истрајније ради на постављепом задатку своме. Оно је спремно, да поднесе на својим плећима разне сумње и подвале, којимаје већ донекле и поздрављеио, а које ће га можда и чешће сретати на његовом трновитом путу, а у атмосФери, у којој данас још живимо. Оно Р>е, све то да иоднесе лако, јер мисија петова тако је велика и узвигиена, тако илеменита и родољубива, да Ле му разиа сумњичења бити најмања тешко~Ка, коју Ие савлађивати морати. Али, у интересу општем лежи и лежаће, да се раду удружења што мање теш-

коћа подмећу, а да сваки родољуб, чиме који може, потпомогне удружење у тешком му задатку. Изван удружења треба сачекати рад његов. Свакоме, који је за иресуђивање ту1јих дела сиособан, биће онда и времена и прилике, да га суди и прееуђује. А удружењу , осим свега осталог, што му се зажелити може, желимо на ирвом месту веру у иобеду рада, њетова, веру свештенства нашет. Та вера биће нам неисцрпив извор снаге и истрајности. С том вером само пођимо на рад, јер с вером, да ће нам рад победити, с том вером ћемо само и — победити; с том вером свештенсгва нашег удружење ће нам само и извршити — мисију своју. Истину тога нађох ја, а знате ју сви, браћо свештеници, у раду Апостола Христових, и у исповести њиховој : „ вера је наша ова иобеда, која иобеди свет." (I. Јов. У. 4.) Свештенство је војинство Христово; српско свештенство је и војинство народа свога, и отац му и мајка. Кад удружено полази иа заједнички рад позива свога, оно полази у свети бој, за славу Јеванђеља и остваривање идеала јеванђелских. Кад удружено креће на заједнички рад родољубља свога, оно креће у најузвишенију борбу, за славу народа свога и остваривање његових идеала црквено-просветних. И као што су први ученици Христови отпочињали и вршили рад свој апостолски, отпочињали и свршавали борбу своју против целога света са вером у победу, и победили; као што велики родољуби сви улазе у борбу за народ свој са вером у победу, и — побеђују; тако, браћо свештеници, у свих седаж страна митрополије наше, под барјаком свога удружења пођимо и кренимо у свети бој и узвишену борбу ту и ми са вером, да ћемо победити, и ми ћемо победити! Снремајмо се за полазак тај, а тај ће бити, кад нам св. Архијерејски Синод одобри нравила друштвена. Јован ЈеремиА, аарох бачипомки и иротоаресв. намесник,