Српски сион

С тр . 774.

В р . 49.

ровину. Уједно јс високо мннистарство изволело рок установљавању и иоиису учитељских илата до краја 1893. иродужити. — Бр. 214,240/158. У извршење отниса вис. краљ. угар. Министарства богочасти и просвете од 26. септ. 1893 бр. 43.760, који се тичу учења мађарског језика у народним школама и у одзиву на овопредметни позив славн. Управног Одбора жупаније Бачко-Бодрошке од 12. окт. 1893. год. бр. 3741 — којима је наређено: да се они учитељи подручних школа, који нису оспособљени, од звања отпусте; старијим оспособљеним учитељима иак, којине знају мађарски, ириставе спомоћници или где то није могуће да се старији мођу тима учитељима у мировину ставе; да се они, који су наставу у мађарском језику занемарили, на бољи труд опомену и местни надзорни органи унуте, да воде строги надзор над целокупном наставом, а наиме над наставом у мађареком језику, наређује се следеће: а.) Позивају се местни Школски Одбори, да у року од 8 дана ноднесу за сваку школу СВ0 ЈУ У колико то до сада нису већ учинили, у §-у 20. Школске Уредбе од 1872 пронисани .распоред предавања" (специјални наставни план), у којем ваља за предавање мађарског језика да је одређен онај обим, који је прописан „ настав ним иланом за учење мађарског језика у сриским,

Н Е 3 В А Н И

народним вероисповедним школама у краљевини , Угарској, изданим НЦ. ТНколским Саветом отиисом од 31 авг. 1888 бр. 56/90 " — и који се овим поводом ио ново публикује. б.) Учитељима свију подручних народппх школа ставља се у строгу дужност: да воде редовно „ заииснике о свршеном школском раду да тачним и ревносним радом и по распореду утврђеног наставног плана своје школе, односно свога разреда, настоје да постигну што бол.п успех у настави свију предмета у опште а у настави мађарског језика посебице. в.) Школским уиравитељима ставд>а се у строгу дужност, да чешћим похађањем својих школа и савесним надзором учитељског рада наетоје, да се у подручним школама постигне гато бол.и успех у настави свију прописаних предмета а носебице у настави мађарског језика. Постигнути успех имаће исти управител.и са изасланицима свога школског одбора да установе при доидућем погодишњем испиту у току месеца Фебруара 1894, а по томе у року од 8 даиа да поднесу епарх. одбору овоме подробни извештај о томе: какав је успех у првом полгођу 1893/94 у тамошњим школама постигнут из сваког појединог нрописапог наставног предмета, посебице нак из мађарског језика. Из седнице Еиарх. Школског Одбора Бачког, држане у Новом Саду 11. (23). нов. 1893. Васа Пушибрк, потпрсдседиик.

Ч Н И 4 Е о,

МИСЛИ О МОРАЛУ.

ије ми намера, да нишем какву ФилосоФСку расправу о моралу, већ хоћу у главним потезнма да истакнем значај моралиог хришћанског закона, који је у народу нашем јако ослабио. Да је морал свагда био иостулат индивидуалног, породичног, друштвепог, народног и државног опстанка и панретка, о томе пам историја света пружа еклатантних примера. Важност морала и моралиог закона и благодетан уплив њихов на човечапство у културном и просветном развитку њего-

вом, увиђали су и најстарији народи, јер се код њих налажаху дивни, божанствепи примери моралне величине, моралне снаге и моћи, која покреташе народе па узвишена дела и племенит рад и борбу за славу своје отаџбипе. Колику вредиост имаде морал у животу човечанског развитка, сведоче нам развалине великих и моћних држава, које се налажаху на врхунцу своје среће и славе, сведоче нам.многи краљевн и пареви, који са пеморалног живота, са оскудице моралних врлииа беху узроци многим болестима државног организма, ви