Српски сион

В р . 49.

„СРИОКИ

СИОН."

С тр . 775.

новници многих зала и невоља, које задаваху љуте ране народном животу и развитку. Ништа не убија тако јако тело и душу, физички и душевни живот индивидуалног, породичног, народног и државног организма као неморалан живот, и обратно, ништа не храни и пита душу и тело, јача и крени дух као морал и на моралним законима основани живот. У моралним законима је основа чврста, непроменљива, на којој се увек са сигурношћу и са уснехом може зидати зграда породичне, народне и државне будућности, а нгго је у народу свест морална развијенија, тим је и дозиђиваље зграде државне величине и будућности сигурније и јаче. Без морала неда се ни замислити развитак друштвеног, породичноги државиог живота, а још мање унапређење и усавршаваље физичког и душевног организма. Истина, држава може подићи велелепну зграду унапређења државне силе и моћи, али ако у тој згради државној нема моралне основе, она се мора распасти. Без моралног закона не могу се постићи узвишеније цели и идеали свога народа, љубав и одугаев.вење, које треба да оживотвори суштину идеала. То ваља да имају на уму сви они, које је судбина одредила да дрмају судбом народа и државе. Државни закопи свагда су строго казнили морални преступ и грех, и много се закона донашало у корист утврђења морала и моралног живота. И данас кривичним законима највише пажње иоклањају државници свију народа; а то је сасвим на свом месту, јер кривични се закони баве са моралним злочинцима и убицама, који су најопаснији по друштвени и државни развитак и поредак. У неморалу огрезле личности јесу рушиоци свега оног, што је лепо, племепито, узвишено и божанствено у срцу и души човечјег организма, оне су затирачи духовних и умних способности, одбацују све оно, што је небесно, а придржавају се онога, што је земаљско. Морално ништавило је котва резигнације душевне, која не да човеку, да се духом и истином вине у више СФере душевне, да се духовним очима својим понне у царство људских и божанствених идеала, да стресе са себе окове земаљске

сујете и слабости и да се приближи хришћанском идеалу, највишој тачци моралног савршенства. Скинимо за часак образипу, у коју људи радо појам о моралу зави.јају, па ћемо се уверити о истинитости горе наведених речи. Морал је вера крштенога грађапина, која га препорађа духом и истииом, уводи у виши духовни живот, који води путу блаженства и среће небесне. Морал је светлост душевна, која човеку осветљава стазе и путање доброга и ноштенога живота. Морал је будилник живота хришћанског, апостол науке хришћаиске и Спаситељ божаиствене нрироде човечје. Морал је доглед човечје душе, којим снажи и јача унутарњи душевни склоп свога организма. Морал је свеже, мирисаво цвеће, које облагорођава срце, мисли и осећаје човечје. Морал је најтврђи бедем душевне чистоте и правилног развитка душевних и умних сила, о који се одбијају сви штетни упливи спољашњега света. Морал је крупа свију врлина, јер само морал поседује ону привлачну унутарњу снагу, која спаја све племенитије црте човекауједиу целину, која племенито утиче на друштво и друштвени развитак и норедак, Моралан човек је религиозан и побожаи, добар грађапин и веран син своје отаџбине, цркве и народа, брижан и њежан отац деце своје, веран и одап сунруг љубе своје. Морал је основни камен у згради душевног организма човечјег, чијем полагању и утврђењу треба иајвећу пажњу обратити; јер ако ту основну црту човечје дуле морал не усадимо у млађаио срце или је запоставимо умној сили душевној, добићемо свагда негативан резултат душевног развитка, ум ће се умножити науком, знањем и искуством, али са оскудице моралие садржине неће служити оној цели, којој треба да служи; ми ћемо добити учеиа човека, али покварена срца, код кога наука стоји у служби личног егоизма, личног интереса, јер нема оне унутарње снаге и побуде, која ће радњу ума и духа, срца