Српски сион

С тр . 778.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 49.

ношаји људски, што као доказ служи, да свака установа, којаје на хришћанским моралним законима основана, има будућности. Ове мисли написао сам поводом тим, што с болом у души гледам како јако пада хришћански морал у српском народу. Да подигну хришћански морал у иароду У Сараволи, 1893.

позвани су народни свештеници, учитељи и сви интелигентни члаиови пашега народа. Родитељи, очеви, тутори и сви, којима је поверена младеж наша па васпитање, шиљите ју у цркву, да се научи моралу хришћаиском, па ће и иама сијнути ленши дани ! Владиолав ВеселиновиБ, свештеник.

ПРОПОВЕД НА ВАВЕДЕНИЈЕ. Говорно Милан Попадић, парох у Војци.

од људски био је пуп сваког бе-МЈЖз закоља и греха. Отуда су произи|<|Црп. лазиле међу људима сваке неправде, ЈЏ) <■ лукавства, злобе, зависти, клевете, ° ^ убиства, гордост, пијапство, блуд, среброљубље и пемилосрђе. Једпомречју: човек је изгубио образ и подобије божје, утонуо у најгушћи мрак греха и незнања, изгубио славу божју. Но доласком од саме вечности опредељеног Месије, Сина Божјег, снаситеља света, разагнан је овај густи мрак безакоња, греси иаши били су заглађени, пороци омивени и отворише се нове двери вере к оправдању нашем. За то данашњп дан, као дан првог тајипства спасења нашег, као иочетак искупљена целога рода човечјег, изискује од нас особитога уважења и погледа. Данас је у храм божји уведена дјева Марија, која је од самога Бога опредељења, да буде мати сина божјег, те јетиме иредсказан и скори долазак снаситеља света. Па за то нека се данас радује небо и земља, јер ево је Господ номиловао народ свој. Праведни родитељи пречисте дјеве, Бого-оци Јоаким и Ана, нису имали од срца порода, па су се непрестано Богу молили, да им даде од срца иорода, с тим богоугодним обећањем, да ће то дете Богу на службу посветити. Милостиви Бог услуша молбу њихову и већ у старости својој добију они кћер и дадоше јој име Марија. По своме обећању, које су Богу дали, када је новорођенчету било три године, уводе га у св. храм и ириносе га Богу на службу.

Погледајмо, љубазни моји, на икону данашњега празника, на ћемо видети: како дјева Марија, као девојчица од три годиие улази дапас у храм господњи и у таковом још цвету детињства свога носвећује себе своме створитељу и владици; како у раном детињству своме усађује у своје млађапо срце побожност, љубав према Богу и св. храму божјем; како оставља дом свој и родитеље своје, одриче се света и свију угодности светских и долази у св. храм да у њему узрасте; те, као што нежиа и племенита воћка добром руком негована приноси најслађи плод, — тако да и она у св. храму однеговаиа и васпитана, принесе на углед најсавршеније примере нобожности, смирености, кротости и свију других врлина, којима се преблагословена дјева Марија дичила и са којих је јасно као сунце сјала. Проводећи време у св. храму у молитви и посту, пречиста дјева Марија није мислила никада остављати храм, иего је срце и душа њена испуњена била само љубављу према Богу. А када је дошло време, да остави храм, на да као и друге девојке, које су се у храму васпитале, у брак ступи, изјављује дјева Марија Архијерејима и својим наставницима, да је она обећала Богу, да ће увек девојком остати, и да је ништа нринудити не може да у брак ступи. С тога по упутству самога Бога нредана буде на чување старом Јосифу. Тако је данас, љубазпи моји, у св. храм уведена, тако је васпитана и однегована дјева Марија. На сада се запитајмо, љубазни хриш-