Српски сион

Стр. 796.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 50.

антиохијскђг, затекао је своју патријаршију прекриљену од љутих непријатеља иравославља католика и иротестаната, који су не бирајући средства уснели, да су многу православну овцу навели, да остави своју лепу прадедовску ира вославну веру. ТГови патријарх, сам матерпјално добро стојећи, својим нрегалаштвом успео је, да је за кратко време већ неколико хиљада Арана повратио у крило православља. Он им је о свом трошку и храмове подигао, и цркве украсио, и свештенство и учитеље православне дао. Правом аиостолском ревношћу обишао је он летос но оној љутој и жестокој тропској врућини већи део своје натријаршије те ту православну своју паству у вери утврдио, а одиале у крило православља иовратио, ту сиромашне и убоге храмове оправио и снабдео црквеним утварпма, које је за евој новац из Русије добавио. Уз катедралну цркву у Дамаску (ту му је седиште) подигао је диван звоник. А да му на срцу лежи и духовпо-наравствена просвета његове настве, нотврдио је доселе тиме, што је у Дамаску подигао женску школу и прибавио јој спремне и моралне учитсље, основао завод за старе и изнемогле свештенике, разне заводс за. сироте, и болнице, те је све тц заводе обезбедио главницом од 100.000 Фор. из свог властитог иметка. Таквим својим постунком носта натријарх Спиридон не

само популаран код своје пастве, него ето стече славу и глас у целом православном свету. Вредно је споменути, како патријарх Спиридон проведе дан. Устаје у 4 сахата, па се усамљено моли Богу до 6 сахата, у 6 сахата пије чај, по том га његов секретар извештава о стању ствари у добротворним заводима његовим. Од 8 — 9 нрима чланове синода и остале митроиолите, који се привремено баве у Дамаску ради својих епархијских дела. Од 9 —11 добијају аудијенцију виши достојанственици, и они који што имају да моле, ирема којима је увек предусретљив и издашап. Од 11—-12 ирима иноверне енископе и конзуле. У 12 сахата доручкује. У 1 сахат иде у визите генерал-губерватору н конзулима, или иоходи заводе, које је сам основао. У 6 сахата обедује и то врло скромно, а по том прима синодског секретара, који му доставља решења синодална, нотписује разна акта и нрати текуће послове. У 10 сахата леже. На послетку ево и његовог многољетствија: „Спиридону, нај блажениј ем, божанственом, н најсветијем оцу нашем и иатријарху великог града Божјег Антиохије, целог истока, Сирије, Аравије, Киликије и Месонотамије, еуфратске стране и кавкаских гора, пастиру над пастирима, архијереју пад архијерејима, оцу над оцевима, 13. аностолу, госнодину и владици нашем млога љета!" Л. Б.

ОСВЕЋЕЊЕ ЦРКВЕ У МАНАСТИРУ БЕОЧИНУ.

ош месеца јуна о. г. почела се св. вазнесенска црква манастира Беочина изнутра оправљати, те је неки дан довршена а 25. новембра о. г. освећена. Благословом Његове Светости, преузвишеног господина Иатријарха Георгија, осветио ју јс високопречасни госнодин иротосингел Исак Догиен, настојатељ Ман. Хонова, са двојицом јеромонаха н ђакона. На свечаност ову дошли су из Ман. Раковца нгуман Спиридон са братством, братство Мап. Хонова, свештеиик К. Лучић из Сусека, свештеник Гавра Живкови!) из Бсочина, свештеиик Ћорђс Маг.симовић из Черевића, патр. протођакон Лукијан Богдановић и Сергије Нопић јеромоиах из Карловаца. И ако је време врло неугодпо било, инак је народ из села Беочина похитао на ову заиста рстку дрквепу свечаност.

При свршетку литургије изговорио је сакуиљеном народу значајно слово високопречасни г. нротосннгел Дошен, у ком је народу разјаснио значај данашње светковине, говорио је о значају наших манастира још у оно доба када су основани и подизани, иоучио је народ да чува те светиње, са којих су Срби чувени ивиђени и код других народа. По свршеној литургији гостољубиви домаћин, високопречасни господин Архимандрит Платон Телечки са братством, угостио је присутно свештенство и учитељство, и боље и угледније сељане из села Беочина, који су као црквени одборници дошли да буду учесници на овој црквеној свечаности. Црква је Беочинска сад заиста права богомоља. пз којс ће свака нобожна душа отићи на-