Српски сион

Бр. 50.

„ОРПСКИ СИОН."

С тр. 797

сдађена оним побожним утиском, што га је замишљала при стунању у св. храм. А високопречасном госп. Архимандриту Платону може на дику служити, што је прегао да обнови ту светињу срнску. Како чујемо, цела је оправка изнела до 2000 ®ор. Како се тврди и казује, манастир Беочин ностојао је већ 1623. године, а но издатом листу од Арсенија Ш. Чарнојевића, Патријарха срнског, дне 15. септ. 1697. види се, да су запуштени манастир Беочин обновили калуђери из Раче, којима је на челу био духовник ХристиФор.* У манастирској библиотеци има прилично старих књига и старих записа, но нигде се верпо ни ноуздано не може наћи ко је оснивач тога манастпра. Свакојако је и тај манастир, као и остали у Фрушкој Гори, за време турског госнодства спаљиван, те су тако и доставерни докумснти изгорели. Но толико се зна, да је тај манастир иодизан већином од прилога богатијих Срба, који су за здравље своје, а за иокој душе умрлих својих покојника прилагали, а такови се спомињу из Футога, Новог Сада и других места. По причању пречасиог господина Игумана Бешеновачког Митрофана ПавловиЛа, који је много година био намесник Беочински, нашао је он у јсдном старинском протоколу у Манастиру Беочину забележено : да јс данас ностојећу цркву својим трошком саградио Миливој МилаковиИ, житељ Ст. Футошки а да је исту цркву осветио митрополит Стратимировић. Колико су онда Срби били одушевљени за те светиње, сведоче нам и они записи, који се налазе у манастирској цркви. На стубу који одржава труло, испод иконе која иредставља „скидање Христа са крста", стоји занисано ово: „Ое/иВ трон8 стм(шннол18 гакоже и подоб* Н0/И8 СХ ДеСНК !А стрдни ВИ/\ТОрСКИ/И'Л н /иалер* ски/иж оукра1пен1М1х почтжороднаА госножа Кдлинд с8лр8га иочикшаго Господлра Кблаћк рожденп/их Л1акедонск1А страни вароши /18нка а кк1катЈ /1кнни ,а зд'кшна-л ккшша иждикжпл1х жб за к^кчнкж ио с/иерти скож спо/Ибнх скато= кознесЈнско/и8 овфежитмкнол^ прикиаегиално/их л«днастир'к Беочнн^к ш оусердУд скојгх прнло= жнла естк нри держав-к влагок-крнаго Госпо« дара 1оснг|>а ктораго иаииратора Ритскаго при Лр\-ГЕНискон'к же и Д1итропоаит'к Ж оисји ш * Види: ЈЛематизам Архидијецезе Карловачке за 1892. годину.

П8ТННКХ И ТОАЖДЈ СКАТК1А овнтми настодТМ10 кирх иг8/ижб Оилкестрб 1окановић8 И Еисарнонб ГеоргЈекић8 н прочегх вратстка ерол1онашкога и /ионашескогх прсвкшашА зд [ к« лано года *а\|гпз (1786.) Л1арта 20." А на другом стубу, који одржава труло исиод иконе Матере Божје, стоји написано: „На по^валб н честк пресвАТК!^ воголи* тбре влагороднкж Господинх ЛксжтТн Жарко= кићх жителк Нокосадскјн сж тронх за спо» /иен -А свои и свон \'А родителекх скои/их нск8^ стко/их сице и л1а/ирскилгл оукрашжТшх при= ложити влагоколнлх 1791. л-кта". На трећем пак стубу стоји написано испод иконе Исуса Христа ово: ,,Оеи тронх о\с«рдсткокалх Госнодара Дндрж /Иарцикићх житјлк Черевићскји за свои н скон\х родитмеи иал^Атк нри ГосподинВ 0ц8 Иг8лин8 ОилвестрК 1оканокић8 и нрочега кратстка 1791". На престолној икони, која предсгав.т.а Базнесеније Христово, стоји наиисано: да је нриложник исте г. Максим ПетровиЛ. пургер НовоСадски, при митрополиту ПаЦлу Непадови]1у 1759. године. На другој нак престолној икони, која нредставља матер Божију, иише: да је нриложник исте госиодар Обрад Радониб, пургер Пово-Садски, а икононисци су: Димитрије БачевиН и Теодор Дгшп тријеви Н. На једном нак занису стоји, да је темило свршено при митрополиту Павлу Ненадовићу 29. маја 1766. Не далеко од манастира, на самом нотоку, који иротиче иоред манастира а утиче у Дунав, назидана је кааела и аосвеЛена св. великомученику Георгију, а како се нрича, назидао ју је својим трошком неки побожан Србин из Футога. За све време, док јс црква манастирска ове године онрављана, у овој се каиели свршавала св. литургија. Код цркве, нод самим звоником, једна нлоча означује, да иод њом почивају кости игумана Генидија МилиновнНа, који је био настојатељ Беочински и члан анелаторије; рођен је у Славонском Броду 1780. год., а умрво 1824. године 6. маја, а сномен-илочу нодигао му: Дазарк Ге» речкш. Даље је сарањен и чувени игуман Ј 1уаиЛ. и Дионисије ПоаовиК архимандрит, а уз саму цркву у норти иодигнут је и наслоњен гробни