Српски сион

С тр . 806.

Б р . 50.

скопа држи га на десиој руци тако савијеиа, а о великом га входу носи нред часним дарима. За време читања еванђеља држи ђакои нред еванђељем тросвећњак (трикирије) с горећим свећама, а то означује, да ће у будућем веку свима предметом гледања бити Исус Христос, који се ради иас ваплотио и страдао; а и то, да иас Христос као један између св. Тројице зрацима Свога Божанства просвећава. Кад се очита еванђеље, епископ сишавши с горњега места и молећи се за цареве, благосиља тросвећником народ, те тиме показује, да је благочастиво царство и свештенство утврђено евапђељем; а но том се моли, да ова оба остану неповређепа иод сеном благодатп св. Тројице. За тим нриступа к часној трнези, те се почиње молити, показујући себе као служитеља св. тајне. Тада имају оглашепи изићи из цркве, те остају у њој само верни. Ово време божанствене литургије означава свршетак овога света. „бпда же пропок^кдано к!$дета", вели Спаситељ, „е\*аг» гелГе вх ксе/их /ицгк, тогда пршдета кончина"; а иа концу пак послаће ..Окпгл чмок'кческУи аггсли скоа " те ће разлучити грешиике од ираведника. А то чини и црква, кад заповеда да оглашени изиђу, и само да остапу верпи. Отуда ваља знати, како верни морају добро пазити иа се, да не опште с онима, који нису достојни оиштења; а нарочито се тога имају чувати свештеници; јер кад је незаконито у молитвама општитп с таквим људима, колико је онда тек незаконито у жртви имати општења с њима? Свенггепици ие смеју примати прииоса ни од верних, који су јавни грешници (ако би се и то догодило), него су најпре дужни од њих тражити покајања, јер општење бива и тада, кад се приносе честице; не емеју се недостојни удостојавати приопштења св. жртве. А кад ће се часни дари нренети са жртвеника на Престо, епископ најнре пред свим народом пере руке, показујући тиме своју чистоћу и непорочност, с којом треба приступати свештенодејству, па тиме и нас упућује, да страпшим тајиама иристу-

памо колко је могуће чистим срцем и савешћу, те тако чисти да пречистим тајпама служимо. По том бива свечано пренашање часних дарова. Чатци, ђакони, свештеници и остали служитељи црквени са запаљеним воштаницама, и са свештеним сасудима иду по реду једии за другим. Ово преиашаи.е часних дарова представл>а други славни долазак Христов. За то се и носи ианред омоФор, иа ком је изображен крст, који означује знамење Христово, које ће се тада с неба јавити те ће га видети сви људи. Крст тај представЈва и Самог Исуса Христа. За омоФором иду ђакопи, који представљају аиђелске чинове, који су на рипидама изображени и које св. Диописије Ареопагит назива крилима. За овима иду они, који посе божапствене дарове, а за овима и сви остали заједно с оним који на глави носи св. покров (т. ј. у покров умотан дискос са хљебом), који нредставља образ нагога и мртвога Исуеа. Сви они о великом входу моле се о свима људима и улазе у олтар; а моле се сви и о епискону, но не говоре до душе других молитава, већ само сномињу царство Божје. А све ово доказује, да ће Сиаситељ на свршетку света, кад сиђе с неба и кад одели грешнике од праведника, ове последње настанити у царству Божјем. А царство Божје није ништа друго доли Сам Христос и размишљање о Н>еговом спасењу т. ј. ми ћемо онда размишљати о том, како се Син Божји понизио до смрти и принео Себе на жртву ради нашег спасења, — и гледати заклано Његово божанствепо и живоносно тело (и ране па њему), које се обесмртило и победу нам над смрћу дало; Оно нам је из рапа тим даровало иепронадљивост и живот и обожење с анђелима, храну и пиће, и живот и светлост, нрави хлеб живота, праву светлост, живот вечни, Исуса Христа вечиог. И тако велики вход означава уједно и други долазак Христов и погреб Његов, јер Он ће бити — као што напомеиусмо — у будућем веку нредметом нашег гледања, нашим царством и наслађењем. У време великога входа сви верни са-