Српски сион

С тр . 807 .

крушено еагибају главе нред свештеницнма, једно: молећи их тиме, да их спомену у молитвама на св. литургији, а друго изјављујући тиме велику част и поштовање према св. дарима; јер и ако исти баш нису савршено освећени, то су тек на жртвенику предосвећепи Богу, и свештепик се већ помолио за њих Богу, да их нрими у свој иренебесни жртвеник; па и ако се они још нису претворили у крв и тело Христово, али су већ за жртву принрављени, те и јесу већ жртва Богу и замењују тело и крв Господњу. Кад ми св. иконама одајемо част и поклоњење, то смо још више дужии клањати се овим св. дарима, који су, по тумачењу Василија великог, иапред означени за ту велику тајну и принесени да буду тело и крв Господња. Па исто тако ваља припадати пред свештепицима и ради свештених сасуда, које они носе, ма да су неки од њих и празни; сви су они иснуњени светињом, пошто се у њима нретварају часни дари. Не треба се ни томе чудити, што се неки свештени сасуди о великом входу нразни износе. Оии се носе из ноштовања према божанственим дарима, а и ради тога, да би се осветили они, који гледају на хбих и приближују им се. Кад се часни дари поставе иа часну трпезу, покривају се ваздухом. А то значи, да Исус Христос с почетка није био признат од свију за Сина Божјег, јер ма што се ои у тело човечје обукао, ииак је и Божанство с ЈЕБиме увек неразлучно пребивало, те се Он никада иеда нознати и истражити, но човек га може само толико познати, колко то Он Сам открије. За тим се архијереј са сагнутом главом моли, да се сви моле за њега, јер 1) призиаје — себе човеком, 2) стреии и страши се пред страшном тајном и 3) исиуњава тиме апостолску заповед, да друг другу треба да исповеда грехе и да се моли један за другога, јер се сам не сме да моли, пошто је сваки — грешан човек. Кад су се свештеници помолили за њега, тада он с царских двери осењава народ молећи се за њ' али просећи га уједно да се и он за њега Богу моли. Појци на то поју не „Го= споди полшлВи" него „нл лшогад /\*кта клл*

дк1к0" (е1? тљкку. 2т7) Дгттгота), желећи му тиме среће и напретка у свепттенодејству и да дуго поживи у свом епнскоиском достојанству. А кад уђе у олтар, затварају се царске двери, јер није достојно да сви виде св. тајну, која се свршује у олтару, доли само свештеници. И као што постоји поредак међу анђелима, да се ирви лик непосредпо наслађује божанственом светлошћу, па кроз овај тек — други, а кроз други — трећи лик, као што о том говори свети и иремудри Дионисије Ареонагит у својој књизи о небесној Јерархији; тако тај исти поредак влада и у цркви. Епископ се наиме први приближава часној трпези, дочим свештеиици и други свештенослужитељи њиме, а кроз свештенике и црквенослужитеље најпосле и народ долази у општење са страшним свештенодејством и наслађава се слушањем свештених песама. После нрве молитве пред читањем Символа вере бива целивање свештеника међу собом, а оно значи: 1.) да смо се ми правим исповедањем св. Тројице и исповедањем једног од Тројице ваплоћеног лица, не само међу собом него и с анђелима сједииили; 2.) да смо дужни љубити једаи другог, јер је и Христос принео себе на жртву само из љубави према нама; 3.) 'да онај, којн хоће да ириступи к светом причешћу, треба да буде чиста срца и савести а да не мисли зло на брата свога; 4.) да ћемо у будућем животу сви бити равна браћа међу собом, и да тамо неће бити ниједног ненраведпог; иеправедиици ће бити далеко одагнани. Док се чита св. Символ, држе свештеници ваздух и машу њиме над часним дарима; јер ко је рад да види Исуса Христа, тај понајпре мора исповедати тајне искупљења чистим срцем. После овога ириступа епископ к св. тајии евхаристије, на прослављајући дела Божја и благодарећи Му на свему, сједињава се с. арханђелима и с њима заједно поје победну песму: „Окдтх, сватх, скатж ЕДћ Оакаотх, испо/нљ нјво и зм 1 ла слакк! твоеа ." Ту песму поје и народ, ноказујући тиме, да ћемо се у будућем животу сјединити с анђелима и с њима заједпо певати славу Господњу. Тада епископ про-