Српски сион

С тр . 808.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 51.

славивши једно од највећих дела Божјих ваплоћење једнородног Сина Божјег и Његово дело епасеља нашег т. ј. смрт Христову, приступа успомеии на св. тајну, која је установљена на тајној вечери, те велегласно изговара оне речи, којеје иаговорио Сам Спасител. кад је установл.авао тајну св. евхаристије. При том благодаривши Богу за његово с/гарање о нама и ирииевши часне даре на жртву Богу, призива божанствену благодат Духа св. на себе и на предложене часн^ даре. Па осветивши чаене даре крстпим зиамењем своје руке и призивањем св. Духа, види одмах пред собом у њима Самог Христа у слици хљеба и вина, јер Он Сам вели за Себе: «и ест^ т*кло /иое, .... л еже кх чаши сеи, естн крокк / иоа " — најчистија жртва целог света, сласт, која оживљава душе, вечно весеље, царство небесно, . . . дакле само иајвеће благо за све верие лежи иа божанствеиој трпези. По том се епископ врло усрдно моли за све, а моли се тако за то, што види н|)е.д собом где лежи човекољубиви и не-

злобиви Господ, који се за нас прииео на жртву; проелавља Га и моли Му се за све живе и мртве. Тада особито у молитвама спомиње Пречисту Богоматер, сведочећи тиме, да смо се кроз ту жртву сједипили са светител.има, јер светитељи, који имају смелости спрам Господа, могу и пас с и.име измирити и сједииити. На иослетку иомоливши се Богу, да иам дозволи да као једиим устима и једним срцем ирославимо св. Тројицу, и призвавши милост великог Бога нашег Псуса Христа па нас, приВоди иас на усиновл.ење небесноме Оцу молећи се уједно, да иас удостоји, да очишћени кроз Његовог Једнородпог Сина постаиемо ио милости ГБеговој синови, и да ГБега смемо звати нашим иебесним Оцем. То усиновљење представља пам како наше једног с другим, тако исто и с Богом кроз Једпородиог Сина 1Беговог у светом Духу сједињење, које има бити у будућем веку. За тим еиископ измоливнш свима мира и благодаривши Богу нризива Исуса, да удостоји како њега тако и остале верие светога иричешћа.

(Свршиће се).

*

0 животу светога апостола Павла с погледом на време обра&ања Гала&ана у хриш^анство. Од Ј. X. Ф пшвра , магиегра воштина и бившега члана и учитеља на /Гринитн Кожџу* (Тг1ПГ(;у СоНе^е) у Кембриџу. Превео с енглеског Тор^е Лети&, богослов.

-^Јавле из Тарса, који .је дуго гонио цркву Ч\\1^т »Ј е РУ сал 11 м ску, кренуо се једном на пут ИМу Дамаск у истој намери. Када је био близу града, јави му се небеско вићеп.е и он би чудно обраћен. Овом нриликом стекао је он ону тражену квалификацију за аностолство;, а то је, да. је видео лично Христа и то носле васкрсења. Овом нриликом нримио је он из уста Христових и аиостолско посланство. Његово иосланство у почетку било је опште, оно се простирало и на Јудеје и на незнабошце, уз то дато му је обећање и за даља, откривења. Крштен од Ананија у Дамаску остане онде мало времена са ученицима, па се за тим повуче у Аравпју, да се у размишљању и пзучавању

Светога Писма спреми за узвлшено посланство, на које је нозван био. „Оасвим је вероватно, да је он за бавл.ења свога у Аравији у особитом откривен.у потпуно обучен у науцп, коју је ироноведао Исус Хрпстос овде на земљи и да му. је саонштено све, што је Христос рекао и чинио, па и о стра,дању, раснећу, васкрсењу и вазнесењу Хрпстову". — Ларднер (Багс1пег). Да је Павлу у непосредном откривењу са,општена не само битна наука у еванђелију о оправдању, него и главни догафаји, који су пратили постанак еванђелија, јасно ,је из многих места у посланицама његовим. „Предах& ко кл/их испбрка, еж« и прУА^х, гаки> ХрТстосх