Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

ул»ре". . . (1 Кор. ХУ. 3.) Исто тако говори н о догађајима, који су пратили установу Господње Вечере. (1 Кор. XI. 23.) Да се Христос лично јавио Савлу, види се нз употребљенога израза на онима местима, где се овај догађај описује и у посланицама, где овај апостол брани своје апостолско досто.јанство. Ананија је рекао : „Гдћ 1нс8сх гакижтисд (о (у01...) нл п8ти, и/иже шмх еси". (Дела Ап. IX. 1 7.) Исти израз налазимо и у говору Павлову пред Агрипом: „нл се ко иви^са ти (соф^у тоО" (Дела Ап. XXVI. 16.); даље у 1 Кор. ХУ. 5: „гакисд (Л©^) Киф-к". Кад га је Варнава одвео к апостолима, овако се изразио о њему: „каки> на п8ти кид г к О&М-Гда и гаки> глагола ед|8". (Дела Ап. IX. 27.) Исто тако Павле говори, да је видео Христа. као о опште иознатом ]1 неоспорном факту: ,,Не Тис8са Х()"|'стл ли Гдл нашего вид>к\-?;" ? (1. Кор. IX. 1); а још ошиирније говори о том у XV. главп исге посланице. И тако је јасно, да је Павле видео Христа после васкрсења, као и остали апостоли. Исто тако јасно је и то, да је Павле прилпком свога обраћања добио потпун и прави позив на апостолство. Ово се види из говора његова нред Агрипом тако јасно, да о том не може бити никакве сумње: „На се ко гави^сА ти, соткорити та сл8г8 и скид'ктЈ/1/Л, гаже кид-ких еси н гаже гак/1К> тев г к, изилгад та № лкјдж |8деиски)(х и Ж газукх кх нижже азх та ПОС/1Н5". (Дела Аи. XXVI. 16, 17.) Такођер говорећи о самом себи у посланици Галаћанима додаје и то, да је он потпуно знао евањђелску науку и био постављен за апостола још ире, него што је први пут после свога обраћања дои1ао у Јерусалим и пре него што је дошао у додир с Петром и другим апостолима. (Гал. I. 11., 12., 15., 18.) Неко време остане у Аравији, где се помоћу учестаних откривења Божјих (у 2. Кор. ХП. 7. говори ои за „прелжгоглА (Скровен!/?*") и изучавањем Светога Писма Старога Завета оспособио, да може отиочети своје посланство, те за тим оде у Дамаск. Овде је отпочео сво.ј апостолски рад „смело проповедајући у Дамаску у име Исусово". После некога времена, да би се уклонио испред завере Јудеја против њега, оде у Јерусалим. Тада је прошло три године од његова обраћања. Дошавши у Јерусалим покушавао је да се

придружи апостолима. Но ови су подазревали на њега и клонили га се, док га није Варнава, који га је по свој прилици био познавао пре његова обраћа-ња, одвео к' апостолима Јакову и Петру, с којима је он сада, заједно с осталом браћом, живео за краткога борављења свога у Јерус.алиму од 15 дана. Овде се ,смело препирао са јелинистама Јудејима, који хтедоше да га убију, али браћа дознавши за то, одведу га у Кесарију и отправе морем у Тарс. За бављења му у Јерусалиму јавило му се откривење, које је од велика утецаја било на његов будући апостолски рад. Госнод му ее јави у храму, кад .је био изван себе, и наложи му. да остави Јеруеалим, јер Јудеји неће нримити његово сведочење. Том приликом добио је Павле своје посебно иосланство као апостол језичника (незнабожаца): „Нди, гаки> азх во газгаки дааечс послк> та " (Дела Ап. XXII. 21.), из чега се види јасно његово посланство у опште к' незнабошцима. 0 бављењу и раду његову у Тарсу и околини нема никаква спомена ни у Делима Апостолским ни у -његовим посланицама. А то бављење обухвата нериод од три до четир године. Прво што чујемо за њега иосле тога из Дела Апостолскнх, то је, да је Варнава отишао из Антиохије у Тарс „кзгаскати (такла и &= вр^ктх его приведе его ко ЉтЈо^но", да му буде од иомо1.и у раду његову. И тако ми немамо податка о том, шта је с Павлом било за време од три до четир године; да ли је он тако дуго време пробавио у миру или је пак вршио ревносно своју дужност, на коју је од скора позван био Божјим одређењем, питање је, које ћу сад покушати да решим. Ма да нрвобптно носланство Павлово беше опште и к Јудејима и к незнабошцима, у доцнијем откривењу одређен је он понаособ за апостола незнабожаца, језичника („во изуки далече нослк« та "). Осим тога он сам говори у доцннјем свом апостолском деловању о себи као искључиво о апостолу незнабожаца,: „егда же ваагокоаи Когх . . . гавити смна скоего во Л1 н ^к, да каагов'кств8к> его во газмц-к^-ж". (Гал. I. 15., 16.) Доиста Павле је нрисвајао себп искључиво наслов апостола необрезања, као наслов посланства, које му је новерио сам Исус Христос у непосредном откривењу. Ово су му признала и три главна апостола, када