Српски сион

С тр . 810

Б р . 51.

ја. отишао у Јерусалим с том намером, да добије од њих то иризнање: „уразб/и-квше, гаки> .ув*кржо <ии кустк влагок-ксти неижр^кзанТ/Л, гакшже Петрб Лвр^кзлшА". (Гал. II. 7.). Да је Павле остао толико дуго у миру, особито иосле свога иосебног иосланства, на које га је управо Божја воља послала, не слаже се ни са његовим геиералним карактером нити с оним, што је он о себи често говорио. У свом говору пред Агрииом, пошто је исприноведио чудни позив сво .ј иа апостолску службу, вели: „Т 'клше царн> ДгрУппо, не кк1\х противена нгкеснол*8 кид'кнпо: но сКфкшх во "Дллмсц^к прежде и ко ПрВсалил^ и ко ксакои стрлн"к 18дн1ст'ки и газк1ки>л!х пропов^кдВнг

поклатиса ". (Дела Ап. XXVI. 19., 20.) У посланици Коринћанима (IX. 16.) говори о себи, да је принуђен био неком неодољивом силом, да нроповеда еванђелије. С тога је озевидно по природи саме ствари, а и ио речима његовим, да онај део свога живота, о ком нам није остало спомена, није никако могао пробавити у миру, и сасвим је вероватно, узевши у обзир скорашње посланство његово, да је он тада деловао у оним крајевима, где је незнабоштво најсилније било. Биће по свој прилици, да је он тада нохоДио Галаћане и да је код њих дуже остао и у хришћанство их обратио. (Свршиће се.)

ч*

ПОВЕРЕНИЦА ЊЕГОВОЈ СКЕТОСТИ ПРЕУЗВИШЕНОМ ГОСПОДИНУ ГЕОРГИЈУ БРЛНКОВИТ1У

Бр. ЦШО. 49. ех 1893. Ваша Светосги!

ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ.

Поводом тим, што је неки лажљиви, а на жалост српски лист напао на Вашу Светост — умешавши у свој прљави иосао и ову "рп. православну општину, подмећући Вашој Светости као преузвишеној ноглавици дркве и народа српског такова дела, која обарају углед и достојанство не само срн. Патријарха, него уједно и уЈлед целе овостране српско-православне цркве и народа срнског; — даље: с пазлога тога, што свака честита и ваљана срп. правосл. нрквена онштипа не може и не сме бити равподушиа спрам лажних и гадних панадаја, који би се односили на законитог представника срнске правосл. цркве и народа српског: Доле иотписапа српско-нравославна црквеио-школска општииа сматрала је за своју нај св етију дужпо сг : Лазар ЈБубојеви^, нар. учит. и перовођа.

Вашој Светости иутем јавности: изјавити своје најдубље синовље страхоиоштовање и своју неаоколебиву оданост, са тим тврдим уверењем: да се све ллемените интенције Вагие Светости само на добро и бољитак и наиредак овостранот срискот народа клонити могу, — а уједно најодлучније и најсгрожије осудцти на Вагиу Светост наиерене иодлачке и лажне наиадаје. С тога најучтивије мојшмо Вашу Светост, да се неда збунити у нлеменитим намерама својим, и у родољубивом раду своме, — па ако и сав нараштај садашњи не би признао нлеменити рад Ваше Светости, то ће временом признати историја и све боље српско потомство! Из вапредпе седнице срнско-нравосл. оигитине станигииЛке, држаие 24. новембра 1893. године. Новак Танурџи!, иредседнпк.

Димитрије Теодоррви! парох Лаза Глишин Мита Срети^ Митар Маши$. Ни&ко Ели|

У име члапова општине | Алекса Тануржиб Јован РотквиЂ Јован Дрљачин Т Кузман Мишкови! Милош Врачари! Јова Букајлов

Т Еука Срети^ Јован Тануржи^ т Јоца ст. Тануржи^ Сима Врачари!. Филип Мијатов Мика ВрачариБ,