Српски сион

Б р . 51.

С тр . 811.

ОСВЕТОЕБЕ ШОНАШКЕ ШКОЛЕ У ШАНАСТИРУ ХОПОБУ.

| ана 12. децембра о. г. проелављена је I у манастиру Хонову једна културна У| светковина српска, културна светковина овостране српске нравославне цркве. За сада, без нарочитих реФлексија, саонштавамо ток те значајне светковине, како би читаоци сазнали оно, што се тога дана збивало и учинмло у скромноме манастиру Фрушкогорском, у једном граду православља, у једној тврђи имена нам српског и до сада, а од сада и расаднику подмлатка манастирског, — по жељи доброј бољег и све бољег, свештенства. У 9 сахата пре подне стигла је Његова Свстост св. иатријарх Георгије са својом свитом дворском из Карловаца. На улаву у манастир дочекали су Његову Светост са усклицима „живио" настојатељ манастира и управитељ монашке школе протосинђел Исак Дошен са братством, са учитељима монашке школе и питомцима, и са осталим настојатељима манастирским и свештенством мирским, које се дотле већ у леном броју искупило. Збор манастирских настојатеља из краљевинс Србије изаслао је на ову светковину синђела Виктора, уредника „Весника сриске цркве" и игумана ман. Вољавче Јоси®а Гавриловића. Богословско училиште наше заступали су: г. г. ректор ирота Вучковић, иротосинђел МитроФан Шевић и јеромонах Иларион Зеремски ирофссори. Карловачку гимназију застуиала су г. г. проФесори Васа Вујић и Паја Марковић; а новосадску г. г. Милан А. Јовановић и Младен Миловановић. Службу божју служише игумани: кувеждински Генадије и бешеновачки МитроФан, са нротођаконом патријарашским Лукијаном п ковиљским ђаконом Гаврилом, а под начелетвом протосинђела Дошена. За време малога „входа* благоизволела је Његова Светост произвести на степеи архимандрити иротосинђела Исака Дошени ; а пре ноласка из св. храма к' освећењу школских просторија, благоизволела је Његова Светост предати новоироизведеном архимандриту Дошену „жезлЂ нравлешл", уз читање дотичне поуие црквене настојатељу и потчињеном му братству. При произведењу г. протосинђела Дошена на степен архимандрита, нриметила се међу

свима присутним вернима у храму општа радост и задовољство, а у одговорима њиховим на узглас Његове Светости ,,достојин" и „<хаобио је најлепши доказ, да је Његова Светост одликовањем врлог и симпатичног протосинђела Дошена, задовољила жељу свију оних својих духовних синова, који г. протосинђела а данас архимандрита Дошена познају. Г. Дошен је то одликовање заслужио, ајер га је нримио милошћу и поверењем Његове Светости, која ни једној заслузи дужна не остаје која се год учини св. цркви и вери православној, то сматрамо дужношћу својом, оном уживању, задовољству и благодарности верних, коју изјавише приликом тога одликовања у св. храму, додати и евоју смерну захвалност Његовој Светости ускликом: да живи Његова Светост св. патријарх Георгије, који врлину цени, заслуге награђује! Време, у којем се врлине цене, а заслуге иризнањем награђују — то време ствара раденике. То је једна истина. А од г. архимандрита Дошена очекујемо, да најновије признање и одликовање, примљено од свога врховног поглавице и љубљеног нам св. патријарха Георгија. прими као позив на нове подвиге, на савесио и истрајно вршење свс нових и многобројних дужности. Познавају1ш г. Дошена хоћемо да-верујемо, е ће нам он ту наду и оиравдати. Живио! За време „иричасног" ушла је из натријарашког стола Његова Светост у св. олтар, и послс заамвоне молитве огласила „призивање св. Духа". На томе богослужењу суделоваху и виспреч. архимандрит Иларион Руварац и ректор богословије прота ВучповиЛ После обављеног призивања св. Духа крснула јеЊегова Светост св. патријарх, у пратњи свештенства и верних, к освећењу школских просторија. Св. патријарх осветио је у школској соби воду и за тим школске просторије, које осве ћење пратио је скупљени народ са тихом иобожношћу и душевиим задовољством. По освећењу изговорила је Његова Светост топлу и срдачну реч присутноме народу и очинску поуку наставницима п нитомцима новоосноване моиашке школс, ономињући их, да онравдају она очекивања, којима се данас већ ногледа на