Српски сион

С тр . 832.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 52.

Пет година после тога крене се Павле са Оилом, али без пратње Варнавине по други пут на апостолско посланство. Овај пут предложио је Павле Варнави: „козкраш,шесА подоелетх посктити вр<1тТк> наш8 ко всћ)(х град^х, кни)(же пропок^кдахомх слово Гдн«, нлки> пр{' Емкамтх." (Дела Ап. XV. 36.) Но како није хтео повести Марка, као што је захтевао Варнава, то се они растану. Павле узе Силу за свог сатрудника и они су заједно пролазили кроз Сирију и Кшшкију утврђујући цркве и саопштавајућл им одлуке, које су донесене у Јерусалиму. (Дела Ап. ХТ. 28.) За тим дођу у Листру, где Павле узме за свога сапутника и Тимотеја, пошто га је прво обрезао. Овде су свршили главну намеру својега посланства, пошто су утврдили цркве у Сирији и Киликији и саопштили им „доанити устлвм" по прописима сабора јерусалимскога. По свршетку ових апостолских дужности журно прођу кроз Фригију и Галатију у намери, да иду у лидијску Азију, али у овом беху спречени од Светога Духа; исто тако спречени од Светога Духа, да иду у Витинију, до|у у Мизију и оданде у Троаду. Овде им се придружи Лука, писац Дела. Ни .једна тачка од овде наведених историјских чињеница не противи се нашој претноставци о времену обраћања Галаћана, него баш говори за њу. Олферд (А1Гог<3) у свом изврсном коментару на грчки Нови Завет, овако примећује о овом путу кроз Фригију и Галатију: „Ова летимична нотица о таком путу, на коме држимо да се много шта догодило, као: оснивање цркава у Галатији и Фригији, болест апостолова, о којој се говори у Гал. IV. 13: „даАше и д'кисткованТЧ силм" (Гал. Ш. 5.); љубав и нежност указана према Павлу у болести му (Гал. IV. 14—16), изгледа ми, да доказује, да историописац Дела није био с Павлом за време овога дела путовања његова".

Ја сам већ покушао да докажем, да је споменути рад Павлов морао толико времена обухватати, да је сасвим невероватно, \да се то могло догодити на тако кратком путу, као што изгледа, да је био овај. Иретпоставка Олфердова чисто је хипотетичка и баш се не слаже са јасним продужењем приповедања у Делима. 0 Павлу историописац Дела говори, како је обилазио градове у Сирији и Киликији налажући им „доанити устакм", који беху одређени од апостола и стараца у Јерусалиму. Вредно је споменути, да овде изгледа да је нека збрка стихова у тексту, какав данас имамо, и лорд Берингтн (Вапп§1оп) у својим „М1зс. Васга" (што наводи и Пели (Ра1еу) са одобравањем) вели, да су на овом месту поремећени стихови и да 4. и 5. стих XVI. главе треба да долазе после последњега стиха XV. главе. Ова примедба изгледа да је у главном коректна, но ја не држим за нужно претпостављати, да су стихови ови доиста поремећени. Псториописац приповедивши нам о главној сврси апостодовој у Сирији и Киликији, узима згодну прилику да спомене врло важан догађај о младом ученику Тимотеју. За тим пре него што би почео даље приповедање, рекапитулира мало потпуније рад Павлов, који се састојао и у предавању устава, који су упућени „с^ркиж ко ДнтТо\-Ти и 0\-рТи и КТаТкТи вратТ/Амх, иже и> газукх". За тим наставља даље приповедање и описује пут (по свој прилици брзи пут, „прошедше ФругТгс" . ..), на којем се не спомиње никакав догађај све до доласка у Троаду. — (Види Ра1еу, Ногае Раи1. ас1 Са1. N0. XI.) Овде им се прикључи Лука и приповедање одатле почевши добија карактер, да је написано од сапутника Павлова. (Дела Ап. XVI. 11.) Из свега реченог изилази, да су Галакани обраћени од Павла за бављења му у Тарсу, јер је он у Тарсу био без спомоћника и тамо је провео дуже време, које је нужно било за обраћање Галаћана.