Српски сион

В р . 52.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 823.

последњем већ очајању, подигли очи к небу и нетренимине очајно изгледали светлост истине небеске, дело љубави и чудо свемогућности Божје. И баш онда, кад дође доба, да човештво цело, са своје покварености и изгубљене вере у истинитог Бога јединога нропадне, да се у гресима својим нодави и у греховној тами сурва у бездан неповрата свог; и баш онда, „егда прУиде кончина /гкта" ; баш оида, а у данашњи дан, „посла Когх ок1на скојго единороднаго", „посид изклклнт Господк лмде/их скоигих". Засја звезда на истоку, рашчу се пророкована слава Витлејема; и анђео Господњи благовествова, преко пастира, целом роду људском: ,,не бојте ее, јер гле јављам вам велику радоет, данае ее роди Спае, који је Хриетое Гоепод". Међу људима очајним би радост велика, и чу се усклик спасења: Христос се роди! И принесоше му: „аггми п"кни, н(кеса зк^кздВ, колски длри, пастирп ч8до, 31 Л 1па к«рт«пх, п В стина гасии", јер радост би по свој земљи. „В«значаинкш начипаетсА и слово копиоцштса". Велика радост би! јер се родио Онај, који је од увек био и вечан остао; родио се, као што се људи не рађају — „кезс-клинно" „од Духа светога" — свет и безгрешан. Велика радост! јер у јасле би метнут Онај, коме је „небо преетол и земља подножије ногама његовим", јер повијен би Онај, коме места и простора нема; међу пастирима Онај, око чијег престола служе и певају херувими и сераФими. У данашњи дан, узео је Дух на себе тело ; Безгрешан примио грехове туђе; Бог поетао човек и оетао Бог! Поклонимо се свему томе са побожним осећајима и речима: о света тајно премудрости Божје, о дубино разума Божјег! Али, и не покушавајмо етићи висину те премудроети, нити ее еићи у дубину тога разума, нити загледати у еветињу тајне Хриетовог Рождеетва и оваплоћења. Не, јер непостижим је Господ и према ГВему људски ум тек да се умом зове; људско умље, тек да безумље није. . . . Не

испитујмо „судове ГБегове" — „неиспитљиви су" ; не истражујмо „путове ГБегове" — „неистражљиви су". Не гордимо се умом својим; — постављене су му границе, пак је „премудроет овога евета лудоет пред Богом, јер је пиеано: хвата премудре у њихову лукаветву". И: „можеш ли ти тајне Божје докучити, или докучити еавршенетво Свемогућега? То еу висине небееке, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? Дуже од земље, шире од мора"! Не испитујмо ни крштење Христово у Јордану; не дижимо се к тајни: „какш рШ положитх ракх на Е/идикб"? или зашто: „крирежА просА некФдкж гр^а"? Задовољимо се тиме, да и „ /иоре кид^к и пок^кже, 1и>рд<шх козкратисд кспатк ", кад виде светињу тајне крштења Божјег! И само приђимо к освећеном Јордану, вером св. православља, светим и најнежнијим осећајима вере те, па подижући душу и очи к небу, према гласу Духа Божија „ко кид-к гоиВвин-к", исповедимо веру своју, у речима цркве своје: „кши есн Господи и ч$дн4 д^кла ткож", „и ншднно сиоко до* колно в8д(тх кх 1гкн'||о ч8д(са ткои^х". Исповедимо веру своју „у единаго Го= спода 1ис8са ХрТста Омна Е ож Т а , единород« нлго, иже Ж Отца рожденнаго прежде кск^а К"кка. Ок^кта «) ск г кта, Бога истинна Ж Бога истинна, рожджна, не соткоржна, единосбфна 0тц8, ил^ж( кса вк1ша. Насх ради челок^ккх и наинги> ради спасаГТА сшедшаго сх некеса н коплотикшагосА К Д^а скАта и Жарш Д"кш и кочелок ^кчшасА. Распдтаго же за ни при понтшст^к/иа Шлат-к, и страдакша, и погре* кенна. И коскресшаго кх третш денк по писанТшх и косшедшаго на некеса, и скдАфа и)десн8н> Отца: н паки гр/Лд8фаго со слакок* с$дити жику/их и лиртку/иж". Исповедимо веру ту и данас, коју векови и народи хришћански исповедају и коју ће увек исповедати у Христа Сина Божјег: „егшже царсткТк> не кбдетх конца". И благодаримо и данас, на бескрајњој љубави Оца небеснога, којом је послао Сина свога, Јединородног, да Свемогућ поруши преграду између неба и земље; да Безгрешан прими грехове људ-