Српски сион

Стр. 2.

„СРПСКИ СИОН."

НЕЗВАНИЧНИ Д Е О. шит ПОСЛАНШЦ ЊБГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВШТШСТВА ГОСПОДИНА Нектарија Димитријевића, ЕПИСКОПА ВРШАЧКОГ.

1Е«т1ИЈ1 по божијој милости православни Епископ вршачки, белоцрквански, панчевачки, и т. д. Свему пречасном свештенству и васнолином ооеочастивом народу епархије вршачне бпагодат, милост и мир од Господа Бога и Спаоа нашег Исуса Христа, а од Нас Архијерејски поздрав и благослов! „Господћ проск ^кцшш лш и Оиаситмк /ИОИ ; КОГЦ> О^СОЈОСА? 11ј)ОК. гл. г." има две стране: добру и лошу, тако и ра,звитак данапш.и, поред своје светле стране, показује и тавне пеге, које сав илод развитка тог уништити, и место среће и благостања, несрећу и невол.у целом друштву нанети могу, ако их за времена не уклонимо. Таквих тавних пега има на жалост данас мпого, и сувише. Не могу, а није пи прилика, да их све овде набрајам; али неколико таквих, које су најтавније, те и

целом иравослаппом свету разлеже се данас анђеоски поздрав: „Слава Богу у висинама, на земљи мир, а међу људма благоволење!" И сви се иравославпи дапас мирбоже, и поздрављају: „Хриетое ее роди!" и „Ваиетину роди!" Исто тако, ако и другим речма и песмама, сви хришћански народи славе и величају рођење Спаситељево, јер сви знају и схваћају, да је наука Христова, којаје намењена свима народима и свима вековима, целом човечанству раскрчила иут, да сваки поједиице, живећи и делајући у духу божанствене науке те, нозиву свом, и дужности својој нрема Богу, према ближњима, па и ирема себи самом, у пуној мери одговорити, и тиме на овом свету срећан, а на оном блажен бити може. На основу те божанствене науке, цео састав друштва човечијег доби други вид; други назори, друга начела овладаше ; стари век ишчезну, а иови хришћански наступи. Колико је човечанство у овом хришћанском веку, а па том хришћанском темељу у науци и вештини, и у свакој струци занимања већ до сад напредовало, није пужно да опширно разлажем, јер на коју се год страну окренемо, свуда, од најмањега до највећега, видимо такви развитак, да нам је често тешко да схватимо, да су то дела ума и руку човечијих. А колико ће човек у будућности још панредовати, — то ми данас ни слутити не можемо. Но као што свака ствар у овоме свету

паЈОпасниЈе, ипак у кратко споменути морам. Ко је год иратио друштвене појаве у носледњим годинама, морао је са стрепњом и грозом приметити, да се нова, најближим претцима нашим сасвим непозната, превратна струја све више ширити почела. којој је то главии значај, да силни, са дапашњим поретком незадоволпш занешењаци насилно хоће на новршипу да се успну, и власти се дочепају, те ие обзирући се ни на Божији закон, ни на друштвене установе, и не зазирући ни од најгрознијег, па и иечовечног сретства, са Фапатичком страсношћу на томе раде, да цео данашњи друштвени састав из темеља нокрену и поруше. Од те врсте су, осим многих других мање оиаснијих, социјалисге и комунисте, који личио имање, и слободио расп-олагање са тим имањем хоће да забране и укину; а много опаснији су од њих још нихилисте и анархисте, који, бацајући динамитске бомбе у иуна позоришта и нарламенте, и забадајући убилачки нож у груди ономе, па кога баш наиђу, негледушке убијају