Српски сион

Бр. 1

„СРИСКИ СИОН."

Стр. 3.

певине људе, који и.има никад ништа скритшли нису, па чак и такве, које они и не нознају! Жалост и срамота је за достојанство човека, да је та дивл.ачка струја при крају деветиаестог хришћанског и иросветиог века корена ухватити могла; а још већа је жалост и срамота, да се толико раширила, да нема ни изгледа, да ће се угушити моћи, док. се правац, којим је данашње друштво ношло, не измеии. Правац је тај искључиво материјалиетичко-еебичњачки, који за идеале неће да зна, него им се руга; а човек без идеала, сишао је са узвишеног свог стенена као најсавршеније на земљи створење, па ее приближио животињи, која такођер само за своје потребе осећаја има, ма ииаче цео свет пропао. На тај убитачни правац, иа ту страниутицу зашло је данашње хришћанско друштво, кад је свој идеални темељ, на ком је иазидано: хришћанску науку занемаривати и у својој вери слабити почело, те је услед тога у моралу, бзз кога никаквом друштву опстанка нема, неизбежио посрнути морало. Сви би народи срећнији били и бо.т,е стојали, кад би у хришћанској вери и моралу чвршћи били, јер онда опих недела, која мало час поменух, и многих других беда и невоља не би могло бити; али за иас је света вера наша православна јер је код нас православије и народност наша једно исто — свагда животно питање било, а данас, где нам поред споменуте убитачне струје још и друге велике опасности прете, више пего икада. Познато вам је, да еу земаљеком еабору поднееени извесни законски предлози, који у црквени живот наш дубоко заеецају, јер смерају да неке црквене установе, а наиме тајну брака, грађанским установама прогласе. Но пошто је по учењу наше праУ Вршцу на Рождество Хриетово

вославне цркве брак свет^а тајна, те она само ону свезу признаје за брак, која је пред црквом и по црквеним обредима склопљена, а сваку другу за грешно сажиће сматра: то су сви они, који могу имати уплива на законодавство, позвани и дужни, да свом енагом својом најодлучније пораде, да предлози ти законом не постану; а сви прочи треба да ее молимо данас рођеном Спаеитељу, да труд тих поборника свете цркве евоје благоелови и уепех им омогући. Ако би пак норед свега тога предлози ти законом иостали, онда се морамо сви најозбиљније посгарати, да сваку могућу злу последицу тога закона од себе уклонимо. Нама не стоје на ту цељ никаква друга ередства на расположењу, доли еавеено и безусловно вршење оних црквених заповеди и наређења, која ее на ове предмете односе. Ту нам једино лежи спасење! Но пошто се на вршење тих заповеди и наређења иико принудити не да, него сваки по својој верској евести иоступати може, то нам је, као што сам већ рекао, данас више него икад нужна чврста и неноколебљива вера, која нас је и до сад од силних беда и невоља сачувала. Зато и дапас, као и свагда до сад, опет и опет молим и иреклињем све и свакога: љубимо и чувајмо свету веру нашу православну, ширимо и утврђујмо је на дому, на збору и на сваком месту; вршимо у духу њеном сваки евоју дужност савеено и тачно; љубимо и поштујмо један другога искрено и одано; савлађујмо једнодушно старог нашег душманина: неслогу, раздор и поцепаност, па ћемо сваку беду и невољу од себе уклонити, себи и потомцима својим лепшу будућност основати, и данашњи благдан свагда радосно дочекивати и ирослављати моћи, Амин!

Гореспомепути смирени Еиискои

Нектарије с. р.