Српски сион

„ОРПСКИ СИОП."

а у нонедељак (23.) могло је бити започето предавање. Кад се данас пази на то, да се сваки важнији цосао започиње у ионедељак, тешко је веровати, да би се у среду 1. фебруара 1794. започело предавање у новоустројеној богословији Карловачкој. Ако се пак у истини отворио први течај 1. фебруара у среду, онда може стојати и тврдња, да се и други отворио 22 новембра 1794. опет у среду, а не 16. новембра у четвртак, као што се у другем циркулару са У Земуну 23. /XII. 1893.

свим јасно рекло, да ће се други течај започети 16. новембра. У осгалом да ли је отворен био први течај 1. фебруара или раније, а други 22. или 16. новембра, то је споредно; главно је да се зна, кад и како је објавио митроиолит Стефан СтратимировиЛ свебенству и народу намеру своју о отвора/њу богословије у Еарловцима, и иозвао будуИе богослове на уиис у ботословију. А то се види јасно из наведена овде два његова циркулара. Димитрије Руварац.

Две културне тековине из г. 1893.

д миогих мисли и жеља, коЈе ис"пуњавају Архипастирску родољубиву душу св. иатријарХа Георгија, остварене су две и нрогале годипе. Једпу сведочи манастирска штамиарија , а другу монашка школа. До данас смо били без штомаарије, која би имала цел, какву новоосновапој памеп.ује ГБегова Светост. Била је без и»е и црква и школа и цела наша народноцрквепа автономна управа. Била је, дакле, без једне силе, која много може, много значи. Јер, ако је истина, да је вдтампа велесила, штамнарија је свакако спага, која велесили силу даје. Штампарија пак у служби иаше цркве и гаколе, као гато ће у своје време бити, за даиас јога манастирска штампарија, значиће ваистииу једну снагу, која ће иокрепути многи напредак иародно-црквене нам просвете. Тај напредак предвидети и оцепити може достојно сваки онај, коме су познати недостатци у самом издавању гаколских и осталих стручпих кн.ига код нас. И за то смо уверени, да ће иојава те штампарије, не само обрадовати сваког пријатеља иросветног нам развитка и напретка, пего да ће га испунити дужном и искреном захвалноЈнћу св. иатријарху Георгију и свима осталим који су доприиели ма чиме, да се та гатампарија оснује. Штампарија је, за сада, својина маиа-

смегатена у Новоме Саду. Онајеу своме иочетку, а основана је не ради материјалне снекулације, него — кад јој се буде већ могло — да нослужи народно-црквеној просвети, нросветним заводима, гаколству нагаем, а књизи пародно-црквеној. Његова Светост, преузвигаени господин натријарх Георгије рад је, да ту гатамиарију прекуне народно-црквени фондови , те да иостане: митроиолитска штамиарија, како би 1пто пре могла доћи у ноложај, да отпочне вршити онај гаири културни задатак, који јој се намењује. Према томе, гатампарија ће се без сумње иренети у Карловце, где јој је, као у цеитруму пародно-црквених највигаих власти и најнриродније, а и најпотребније место. У гатамиарији тој гатампаће се и све књиге, тисканице и т. д., које су потребне целом нагаем автономпом апарату. А тако и треба да буде, јер то би сједне стране штампарију ноставило у положај мало час речени, а с друге страие би се и код нас тиме дошло до неке једнообразности и дисциплине у унотребљавању званичних тисканица и разних Формулара, који су до сад гатампани и по ииоверним гатампаријама а без сваког надзора, и по нагаим штамнаријама, и тако се увлачиле. у наша јавпа звања и автономне управие органе разне ненодобгатиие. Као један особити задатак, којега гатамнарија та треба да извргаи, а, којега већ

стира Гргетега и Беочина, а налази се ј сад паглатиујемо, у томе је, да нашу