Српски сион

С тр. 20.

В р. 2.

ботословију сиабде са штамианим студи■јама. За сигурно знамо, да су нека г. г. проФесори богословије већ приуготовили своје студије за штампу, па инак се богослови морају, уз приличну, за њих, материјалиу жртву и велики физички напор, да боче са писаним или хектографпсагшм студијама. А зашто? За то, јер дотична господа не могу сами. на свој ризико, да их штампају. А доказивати потребу и корист штампаних студија, држимо, да је сувишпо. Са штампаним студијама, не само да би настава у богословији много, врло много добила, иего би добила много и наша нрквена књижевпост, углед нашег богословског училишта, а по томе и углед неле наше нркве. А нарочито наглашујемо, да би тме добило и цело наше свештенство, јер би и њему, те како, добро дошлв такве књиге... И за то већ ноздрављамо прву културну тековину из прошле године са радошћу великом, желећи јој иајбујиији нанредак, да што пре узмогне, било као манастирска, било као митрополитска штампарија, подмирити тако очевидну и велику потребу наше богословије, нашег свештенства, — целе цркве. То би јој био најленши дар, којим би могла даривати. у својој културно-нросветној мисији, највиши наш просветни завод, а с' њиме и цркву и народ. А иаше је уверење, да би штампарија наша тај дар могла спремити већ и ове године, а без своје нозитивне штете, јер купаца за таква дела давала би сваке године богословија, а било би их и изваи богословије. Па још нешто: и у нашем прорачуну просветно-автономном нашла би се средства за такву иросветну цељ. Брижно старање св. патријарха Георгија за иросветни напредак наш у опнгте, а за нанредак нашег богословског училишта понаособ, учипиће — одлучпо можемо тврдити — све, што је томе нанретку потребно. * Друга културна тековина иаша, коју је засновао св. натријарх Георгије, и са св. архијерејским синодом цркви и народу даровао, јесте скоро освећена, и отворена већ, монашка школа у манасгиру Оиову.

Наставни плап и унутарње устројство монашке школе, које је претходно био израдио покојни синђел Шакрак, нануштено је сасвим, те је по високом налогу 11 »егове Светости израдио пов наставни плап привр. ректор богословије, г. прота Јован ВучковиЛ, а проФесор богословпје иротосинђел г. Митрофан Шевић, израдио је сасвим иово устројство за упутарњи живот монашке школе, на којем труду — нека је реченој господи и вредним радеиицима нашег богословског училишта, и овим иутем, изражена велика хвала! 0 самој моиашкој школи, за сада, не ћемо да расправљамо. Пустићемо је, нека најнре сама проговори. Опа ће иајбоље својим резултатима, својим животом, радом својих наставника и уснехом својих ученика иружити ирилике доказу: да ли ће, ]нта и како ће требати у самом њезином устројству, у њезиној дисцинлипи и целом деловању мењати, или — не. Монашка је школа ту. Интепције, које су јој живот дале ; васпитно-интелектуално стање нашег моиашког подмлатка; нотреба дапашњег доба и захтеви сувремени и друштвени, — све су то докази, да је реорганизација у спремању нашег монашког подмлатка пеопходна била. Је ли у свима својим појединостима сретно погођена, одмах у први мах, тешко би могли већ сада потврдити. Мисао оснивања монашке школе сама је но себи узвишена, зиачајна. Сама је по себи велики — добитак. Његова Светост, преузвишени господин патријарх Георгије Бранковић, самим оснивањем те школе учинио је велико дело цркви и народу. Његово старање знати ће и хтети ће, а његова истрајиа епергија и моћи ће школу ту довести до њезиног нравилног опредељења и до услова, који ће јој осигурати трајне, жељене — успехе. За то од срца ноздрављамо монашку школу нашу, као културну тековину пародно-црквену. Поздрављамо је као весницу озбиљне тежње и одлучна иастојања око васпитпо интелектуалиог унапређења нашег монашког свештенства, које настојање у души ТБегове Светости, крај осталих великих тежња, видно место заузима.