Српски сион

',,ЛЈЈГ Ш1Ш 1Јеи11.

хата ијш незнања. Да од куда је толико рђавих и иокварених људи у свету, но отуда, пгго се у младости много што шта пропустило, што се све одбијало на младост те говорило: нека га, јединац је, остави га, први је; не брини се, кад буде велики, биће бољи. Дете је расло а с' њиме је и зло расло; шта више, зло га је и надвисило. Данас му попустимо, сутра га не каштигујмо, прексутра га не поправљајмо, зло се у'детету улеже и клунче зла бива све замршеније и гле, није боље постало, као што смо ми мислили. И онда тек увиђамо да је то рђаво, што смо нопуштали и сад се тек будимо, да га од зла одучавамо. Ал' доцкан! „Што дикла, навикла." Сетите се, да је „навика једна мука, а одвика сто мука." Зло је укорењено, дете не зна за вољу родитеља, већ за своју, и хоће да и даље по својој рђавој вољи ради, па боме и ради, те бива, да се родитељ онда мора његовој вољи покоравати или га пустити да и даље израђује чуда и покоре у животу блудном и несретном а у родитеља срце пуца и груди му се парају. Онда јао и помагај; али помоћи рстко! 0, како се гдекоји неразумни родитељи смеју, кад им дете зна лепо, као што они кажу, да нагрди, да опсује кога; о, како се радују кад им дете зна да отпева коју срамну несму! Чудо! рећи ће: како има бистру главу, свашта научи! То је заиста свашта. И што су од деце с' радошћу нримали и слушали, да њима ил' другом гадно ил' ружно кажу, то ће без сумње, чути и дочекати од њих и горе што, кад ови постану младићи зрели људи; ал' онда неће то с радонгћу слушати, већ Жалосном душом и срцем цуним туге и бола. Не■ каже се бадава: ,.каква радња, онака и награда". 0' тога будимо оирезни шта ћемо деци дозволити шта ли онростити. Настојмо, да из уста иаших тече „нремудрост" а не безумље, јер се оно слпва у реку детпња срца, а река ни.је ништа друго до оно, што јој је и извор. С' тога, браћо, будимо мудри и назимо шта ћемо пред децом говорити. Не говоримо иразне речи. нит' дозволимо деци, да се иразним и рђавим разговорима, било од нас ил' од других уче, јер ћемо, без двојбе, оно, што код деце у младостн иосејемо, у зрелим годинама и ножњети. Зар још да ређам и даље о томе да го-

ворим? Нећу, нрестаћу. Размислите и сами, па ће вам се даље казати и само. Али, мили моји, није довољно ако се родитељи побрину само да децу добро васпитају, да њих и себе тиме сачувају од злих последица рђавог васиитања. Не, није. • Јер тиме су родитељи извршили само једну своју дужност. А родитељска је дужност, да децу своју обогате и плодом знања онолико, колико; то дечија њива, њихова иамет, њихов круг живота, и родитељско стање и имање може и до • звољава. Родитељи се дакле морају старати, ако искрено љубе своју децу и ако су ради да испуне све дужности родитељске, морају их, велим, и умно усавршавати и богатити и зиањем сиабдети, како би лакше борбу живота издржали, како не би бпли на терету себи и другима, илц као што народ каже: како пе би остали „слепи код очију", те да их овај ил онај води, куд не би били вољни ићи. Који се родитељ о ту дужност огреши, тај се огрешио о остале дужности своје, по оној Спаситељевој: „ако ко не изврши или поквари једну од ових најмањих заповеди, тај се огрешио о све и назваће се најмањи у царству небеском." С' тога настојмо колко више можемо, да илодан ум наше дечице засејемо толико са знањем, колико и како би у своје време кориетан ј илод донео. Не заборављајмо браћо, да је „знање сила, да је знање моћ," па саветујмо деци „да уче и дан и ноћ." Знање је сила која градове руши. Знање је моћ, која без науке брегове нрелази и без страха мора прелазити; знање светлост, знање је дан. Разберите се и разгледајте мало ближе и мало даље око себе и ви ћете признати да је тако то. За то не браните се од онога, који вас моли, да вас иоучи, који вас упућује, да децу V школу шаљете и па науку дајете, немојте се, велим, тим илитким и штетпим изговором изговарати: ,,е па неће мој син бити „попа ил учитељ" ил' друго што, нит' ће моја кћи битп „госпоја" ил' не знам пгта"; не, браћо, ако нисте ради, да својој дечици вид одузмете и живе их сахраните Р1е морају сви бити господа ил' госиоје, ал' знати читати, нисати и рачунати, значп: пе бити слеи код очпју. Што мање знаш, више