Српски сион

Б р. 3.

С тр. 41.

И људи, који тако чине, зар не изгледају сами себи смешнима, кад се брину за веру и дркву? Вар та њихова брига није језујитизам, фарисејство, иритворствб — и њима самима? И кад тако чине, зар их савест баш не гризе; зар им свест толико истиданог „иравославља" баш ничим не протестује? Зар им је баш тако слатко и мило срцу сриском и дуиш православној, кад ироспу гњев цинизма свога на свога ноглавицу црквеног, „да, не мари за православље и Српство"? И баш онда, кад тај поглавица црквени врши своју апостолску мисију, кад из дубине душе и срца Архипастирског говори народу своме: „о љубави за цркву, за веру, за Сриство"; кад га у ватри одушевљења свога позива, да се „не однарођава и љубав вери и цркви не убија а ?! Иза гласа би лелекнули над оваквим постунком, који у свакоме свесном православном Србину, у свакој морално.ј души и хонетном човеку мора изазвати најјачу индигнацију и тугу, јер је тај постуиак колико гадан и одвратан, толико и несрећа за наш народ. И зашто? За то, јер у посланици божићној „нема ни једне једине речи о црквеним реформама?" Је ли било „потребио" сад и у божићној посланици св. натријарха, борити се нротив тих рефорама, то је за извесну господу ех!га аг!ет да расу1)ују и расудити да могу. Нека се они држе свога калупа, па нека пишу о томе новинарске чланке. А пре него што их и напишу, нека се бар потруде нроучити то нитање и целу законску основу о тим реформама, а особито о грађаиском браку, па кад напишу што, да бар свет види, е они нешто и мисле и знаду. Борба против грађанскога брака не води се грдњом против св. патријарха; а како се води, то тек неће захтевати, да им о томе на овом месту ирелекције дајемо. Него ћемо. их запитати; а јесте ли ви у својим новинама нрештамиали представке сриског православног Епископата у црквенополитичком питању, а нодастрте светлој круни и министру предсеДнику? Јесте ли прештамиали иредставку саборског одбора? Нисте. А зашто нисте ? Зар само за то, да их ваша публика не сазна, па да вам на сва ваша пискарања не каже заслужену реч? Зар за то само, да

се и она не би згадила на вашу работу, ваш цинизам, вашу — лаж! Да штампате те иредставке у својим органима, то је од вас захтевао оишти иитерес, захтевала је баш борба нротив намишљених рефорама, јер те су иредставке биле реч: нашег Епископа.та, представника цркве, и саборског одбора, највише народно-црквене автономне власти, а у заступању представништва народног. Реч, коју је чула светла круна и високо министарство, а коју је требао да чује и сазна и цео народ. Ви то учинили нисте. Него, шта радите? Динички грдите поглавицу црквену, што у божићној посланици није говорио о црквено-политичким реформама, а кријете од народа речи његове о томе, кад их нодиже до ирестола и министра председника. То ли .је зар морал новинарства вашег, то ли зар новинарско вам родољубље?! Зар те представке није требао цео народ прочитати; зар би то шкодило у борби против рефорама, а помогла реч о њима у божиррој 'носланици, у којој се на свој начин бори не само против грађанског брака, него против свију опасности, које нравослављу и Срнству запретити могу? Зар народ није требао сазнати ни речи о грађанском браку, које је високонреосвештени г. епископ вршачки у својој божићној посланици изрекао? Па зашто њу не одштамиасте? Да, да, знамо вас ... А знате ли ви, шта је рекао кардинал Шлаух у своме меморандуму о 1ра1)алском браку, ко, ега је наиисао но нарочито' жељи светле круне и њезиним овлаштењем предао га јавности? Ево, да му приведемо речи: „Енископат је заједно са осталим клиром одрешито иротестовао против грађанског брака. Великашка кућа, у којој су и иротестанти прихватили реч, изрекла је влади неиоверење. Српски патријарх Георгије Бранковић придружио се у име српске цркве угарском епископату" .. . Па зар то све чини онај, који је „нем и равнодушан"? Не. Него оно, што не чине извесна господа, чини онај, „који је равнодушан према православљу и Сриству"; а што нису „неми" кад несмислено зборе — на штету је православља и Српства. Ј.