Српски сион

„СГНСКИ (ЈШЈН."

ДАН СВ. САВЕ. (14. Јануара.)

ј^осле главних зимских нразника: Божића, Зовог Лета и светлог Богојављеља, Србин с ванредном славом нрославља и иразнује дан свога првосвештеника, учите.ч.а и просветитеља св. Савс. Пошто св. Сава пада око половице зиме, прозвао га је народ наш: св. Сава средозимац. Што су сваком Словенину у опште св. Тшрило и Метод, Русу његова св. Олга и равноапостолни књаз св. Владимир, то је Србину специјално св. Сава. Св. еловснски апостоли упозмаше с вером Христовом све Словене; св. Олга и св. књаз Владимир утврдише веру Христову у руском пароду; а св. Сава просвети вером Христовом — вером православиом, и препороди духом светим „отечеетво" своје — народ српски! За то је св. Сава иајмилија светковина Србу. Св. Саву слави школа српска као покровитеља и патрона свог, елави га црква српска као првог јерарха свог, слави га цео народ српски, сваки дом српски, као првог учитеља и просветитеља свог у вери Христовој. Јсдном рсчју, св. Сава је Србину велики нразник! На Савин-дан служи се у уобичајепо време св. лптургија у цркви. Народ, који се с ванредно радосним чувством спремио да изађе у еусрст томе своме великом празпику, многобројно се стекао у цркву, па узносећи топле молитве 1С нсбу, готово с нским иестрпљењем чека краја св. литургије. — По свршсној божанственој литургији свечана литија (кретни ход) праћена брујањем црквених звона и грувањем тоиова, упутила се у школу. ЈХено нојап.е тронара: „Шти к0к0д/м||(1г№ кх жизнк". . . и „11 (мк0= слакТА наставниче" из стотине срнских грла разлеже се до школе. Дивно искићен храм просвете — местпа школа, ностаде другом црквом. У прочељу о зиду виси у дивном златном оквиру велики лик св. Саве. Чини ти се, да проговара оне св. речи: „ицшдите чада, пос/!8= шаите /иен«, стра^ Гдшо на»ч8 клса ". Исиод лпка Светитељевога катедра застрта зелеиим чојаиим простирачем, а сниже ње: други сто такођер застрт белим столњаком — работом врсд-

них и благословених руку Српкињииих. Ту чипија с водом и мирисавим босиљком. Клуне школске изнешене дан ирије напољс, а стене школске окићене шимширом и зимзеленом. Светосавеки барјак уноси се нрви у школу. А под његовом сенком улази школска младеж, на ђаци с ринидама, трговци или занатлије с дунлирима, свештенство и појци, а за овима сав остали народ, хватајући себи места ближе к олтару школском. Народа се накрцало толико, да га не могу доста простране просторије школске у се да сместе. Свештеник по предходном благослову окади миомирисном измирпом школске нросторије и заиочпс освећење водицс. Призвавши духа иремудрости, духа разума и духа страха Божија на школску младеж: крстом у лсвици а босиљком у десници шкропи, благосиља и свсти школске просторије и присутан иарод. По свршеном акту освећењн, стаис за школску катедру које одраслије мушко лице, те коју ирозбори о св. животу и раду свегитеља Саве. После тога се отиоје она красна свесрпска песма .. . песма Светоеавска : „Ускликпимо с љубављу Светитељу Сави".. . да јој се звуци разлсжу на далеко ван школских просторија. Одличнија мушка и женска дсца декламују по гдекоју прикладпу песму, а понека дарежљива рука преко учител.а или сиротињског оца пружи по гдекојем сирочету по дукат, шкуду или сребрну Форинту, награђујући тако детињу марл.ивост, трудољубивост и чедност, и потстрекавајући их тиме, да у трудољубљу и раду истрају и нс малакшу. Свечана церемоиија у школи је готова. У истом свечаном реду враћа се литија опет у цркву. Појању појаца присаједињава се иојање свега парода. Свештеник разда наФору, и парод весео и задовољап враћа се своме дому. Но с тиме ј.ош није прошла слава св. Саве! У вечс је „бессда" светосавска... беседа толико мила и света сваком Србипу! Њу није кадро оиисати моје слабо иеро. Њу треба ићи

па видити и чути!

Л. Б.