Српски сион

Стр. 56.

„СРПСКИ

СИОН.'

Бр. 4

држава може учинити. Али при томе се увек до сад, као што треба и од сад, чувала она демаркацијона линија, која је вековима означавала границу, до које се простирати може јурисдикција државне власти у томе законодавству и судству брачних питања. Ирекорачивање те границе може бити само на штету државе, а особито држави као што је наша Угарска; — никада иак од иотребе јој. Ненотребност законске основе о грађанском браку, која раскида горе истакнуту демаркацијону линију, доказује се већ и самим расположењем вероисповести према њој. Законска основа, која подиже буру, изазива узрујаност п огорчење, какво је изазвала законска основа о облигатном грађанском браку, та основа нема свој основ у државној потреби. Јер тек се не можв потреба и тежња једне вероисповести поноставити као државна потреба према осталим свима вероисповестима; или Се прохтеви Јевреја или хришћанина по којег, који би Јеврејем постати хтео, зар могу идентификовати са државном потребом! Разумемо шта је потреба државна, као што схваћамо и дужност тој нотреби жртвовати све, што је држављанин жртвовати дужан, кадар и властан као такав. као веран и одан син-домовине. Али ратовање са црквом, раскидање са хришћанством, не можемо никад признати државном иотребом у држави, коју је хришћанство образовало и у којој је суверен „апостолски"; која је раг ехсеНепсе хришћаиска, као што је наша домовина Угарска. И ма како заносна изгледала и била изјава Карла Етвеша у угарском сабору, по којој му је „домовина милија него небо", она ће увек остати појезија заносног патријотизма, а не државничка мудрост, која је у служби реалног патријотизма тако нотребна. Том заносу следовати не можемо, јер смо најдубље уверени, да ни једаннатријотизам, ниједна државна цотреба, — у истинитом хришћанству — не тражи и не може и неће тражити да им се жртвује — „небо". Јер ко жртвује „небо", губи и земљу. То је наше хришћанско уверење, хришћанско учење. А јер законска основа о облигатном грађанском браку, као и о рецепцији Јевреја, тражи ту жртву, за то смо најодлучније нротив ње. Она кида „одношаје и свезе, којевековима ве!] постоје ме|у државом и црквом", а „чиме

ће црква да се изолира, ослаби и у вршењу своје узвишене мисије спречи". Она би кад би законом постала — раздрмала темеље етичке светиње и моралне чистоће, породичне врлине и државне снаге, који су чврсти и загарантовани само у хришћанском, црквеном браку, којега црква благосиља, чува и контролише а у случајевима болести и лечи. „А данас, где се материјализам, религиозни индиферентизам и многе опасне, цркву и државу подједнако негирајуће теорије махом шире, а држава противу тих струја сигурног лека и ноузданог оружја нема, — данас држимо, да је држава више него икада до сада на моралну припомоћ цркве уиућена",* те данас најмање има разлога, да слаби цркву и да ју у вршењу њезине узвишене мисије пречи. Против облигатног гра|анског брака смо и за то, јер смо православљем своје цркве васпитани, у своме религиозном осведочењу и савести убеђени, с' једне стране, да се брак само у цркви склопити и благословити може, да је брак света тајна хришћанска и догмат, установљен самим Основатељем Цркве; а с' друге стране, јер смс убеђени у томе осведочењу и у моралним својим појмовима и осећајима, да је „грађански брак" прост грађански уговор, те по томе конкубинат, дивљи брак, а пород таквог брака — илегитиман; — те што би —- кад би основа законом постала — присиљени били крепошћу и обвезношћу закона, и такав брак склапати, као једино правоваљан , а тиме, дакле, присиљени били радити против своје вере и савести, против својих моралних принципа, убеђења и осећаја. Против облигатпог грађанског брака смо и за то, јер се њиме руши углед цркве, а наиме, запостављаљем свете тајне хришћанске обичном грађанскоме контракту; јер се њиме вређа и перхоресцира „божанско право", у „заједници божанског и човечанског права"; јер се њиме иотире и ништи право и надлежност цркве, коју је пркви дао њезин Основатељ, а коју смо као верни синови Цркве, и иосљедоватељи Христови дужни иризнавати, исиоведати, штовати и — бранити. Ми смо, дакле, против облигатног грађанског брака из разлога: хришћанских, црквеноверских, патријотнчкнх и друштвено-наравстве* Представка сри. прав. Еиисконата.