Српски сион

Б р . 5.

који је наумио био да Китајце иреводи у лутеранство номоћу самих Китајаца, и он оснује у ту сврху „ китајско удружемв ". Али у то удружење ступаху и незДрави елементи, тако, да се носле смрти оснивачеве (1854) срушила и сама зграда. Али се с друге сгране указа чудна нека појава. Китајски учитељ, ХунгСиу- Чвувн, удари темељ једној фанатичкој секти хришћанској. 1833 упозна се он са про тестантским мисијонарима и хришћанским сиисима, 1837 имађаше у тешкој некој бољетици хри иЉанско-религиј озна привиђења (визије). 1843. ода се са свим изучавању хришћанске науке, а 1844. оснује секту — мешавину нацијонално-хинеских назора и обичаја са аријанством, а име јој даде: „ друштво иоштоватеља Вожјиг, ". Имађаху крштење, крвне и бескрвне жртве, многоженство и нразноваху суботу ; у св. Тројици само је Отац — Бог, и не сме се сликати нити нриказивати у виду кипа, са чега рушише све римокатоличке кинове и иезнабожачке ндоле; ,Сиу је млађи брат Христов, и нослат је у свет, да га ослободи заблуда и злих врагова (мрске Манџудинастије, која је још пре 200 година прогнала нацијоналну Минг-династију). И ова се конфузна секта распростирала нагло, као какве ноплава, ширећи библију старога и новога Вавета, несме, молитве и списе ради ноучавања

народа у хиљадама хиљада примерака. На скоро, па је цела половина огромнога царства китајскога припадала тој секти. Шта више, латише се они чак и оружја, те већ 1853. год. крвавим руком, срљајући напред преко безброј лешева сво.јих противника, заузеше и саму другу престонииу „Царства, Средине" Нанкинг, древну резиденцију династије Минг! Сиу се пење на владалачки престо, и назива се Тиен-ванг — (т. ,ј. небеским царем), — ударена беше осно.ва иародносној Тајпинг-династији (т. ј. општега мира). Уз Тиен-ванга буде по провинцијама понамештано још десет вице-краљева, од којих онај на северу, Јанг, имађаше ванредно екстравагантне визије, називајући себе обећаним Параклитом, и нричајући, како и сам Бог, као и Христос, имају жене, синове и кћери. Углед овога вицекраља беше тако велик, да му се и сам Сиу морао и тада покорити, када му. је .једном досудио четрдесет батина! Али када је он, тај високоларни Јаит, смерао да Тиен-вангу, довијеному Хунг-Сиу-Чеуену и сам нресто одузме, тада је он свеколико терорисање Тиен-ванге платио главом; . уморише га једне ноћи из нотаје. Но крај свиколиких и иних политичких незгода рушење незнабожачких кипова, ширење јеранђеља и обраћаље Китајаца у ту секту беше и даље главна брига Тиен-вангова.

(Нлставиће ое).

ДЧ

у.

®гг-

1014 К.

В Е Л Е Ш К Е. — (Немиле појаве.) Присиљени сжо највиишм ниторбеом наше цркве, у служби којега стојижо, да обеложимо овоје стаиовиште у иогледу две иемпле иојаве, које су против тога интереса, а које избипго у иостуицима иротосииђела г. г. дра Ежилијана Раднћа и Герасижа Петровића. У колико је иостунак овога — читаоцижа већ нознат—, но квалификацији учина и ио начпну изведења, одвратнији. у толико јо постунак онога злонамернијн. Првим је ночшћена и откривена симонија; а другим, ностунком г. Радића, иапуштопје сваки обзир и дужио ресиектоваље према иајвншој власти у цркви,

и одказано свако иоштовање и дужио нризнаље изборног чииа, којега св. архијерејски синод свршава у присуству св. Духа и номоћу Његове благодати. Једаи и други ностуиак учињен је у иохлени за високим достојанством епископским. Та похлеиа, а особито изражена у таквим ностунцима, као што су ностуици означено госиоде нротосннђела, мора се најодлучније осудити у свакож случају, била оиа ма у чијем срцу, ма у чпјој тежњи. Св. Григорије Вогослов, св. Јован Златоусти, Амврозије Милански и други нризнати велики ужови црквени, устезаху се, у своје доба, примити и само свештонство, сматрајући нозив своштенства, а како