Српски сион

Стр. 76.

„СРГ1СКИ

СИОН."

1зР. О.

тек нозив ешскопски, „вештином над вештинама, знањем иад знањима" .* А у нагаој цркви било је, а и данас светлн нрижер такве хришћанске савести и ведиких отаца црквених скромности. Велик умом, богат знањеи, украшен врлинама хришћанским а нарочито монагаким, ннје осећао довОљно снаге и одлучности, да прими високо достојанство. епископско ни онда, кад је ва епископа но св. синоду изабран н но светлој крунн и нотврђен био. А г. Радић, а г. Петровић ?! Они су најмање водили бриге о узвпшености светог иозива епископског, о дужностима „веиггине иад вештинада и знања над знањима", а све прегоревали, и прогив црквеннх закона и дисцшглине старали се само, како да гато брже до!)у до части и права високог достојаиства тога. Овај други је већ кажњен и до сад — и формално и материјално — и ако ће, држимо, његова кривица бити још предмет раснраве и суђења и нред иајвишим форумом црквене нам властн. Јер постунак н учин је такав, да сенка с њега не сме пасти на цркву. Црква га се грози и у своје време изрећи ће над њиме и коначну своју осуду. Суду цркве, њезине највише власти, нодвргнут треба да буде и други нреступник црквених закона и дисцинлине, и — г. протосинђел Радић. То је нагае мши.вење са становишта сгрого црквеног. Јер његов други меморандум, иосле свршеног иџборног акта, противи се, осим осталог свега, канонима п дисцинлини црквеној, као и догматичном учењу иравославне цркве о највишој саборној властп у цркви. Ово рекосмо пз једине нобуде, а та је: је-р интерес цркве захтевп, да се аротив такових црквених ирестуаншса — егзеМПЛарно најстрожије поступи. — * 8апоЦ Ра1п8 поз(;п Оге^ош ТћеоЈо^Ј, тп1§о Шг1апе1 огаИо аро1о§еЦеа (1е виа. Сар. XVI. „Сига апипапип ев ага агИиш" —: тгџуц тг/усо^ /м 'ечптгујрт 'етисгтују.соу. — (За мандатара у будимској дијецези) постављен је високим решењем Његове Светости иреузвишеног госаодина иитријирха Георгија архимандрит беочипски Платон Телечки , дочим је досадањи тамогањи мандатар унућен као унравитељ у манастир Грабовац, у будимској енархији. — (Г. Никодим ЛемајиБ) натријарашкн нротосинђел, ностављен ј еза ирквр.уиравитеља манпстира Фенекч. У ново онредељење увео га је и манастирску му унраву, по налогу, нредао: протосинђел и привремени управитељ народно-црквених добара г. Гаврило Змејчновип. = — (Потпомага&е српских вероисповедних

школа.) „Србобран" јавља, да се у Загребу знатно умножио број оних родољубивпх .Срнкиња, које сваки дчн ао један новчиЛ арилажу на сриску школу зчгребачку. Тим начином, а и од других прилога, сакунљени фонд за срнску вероисповедну гаколу износи сад иа хиљаду форината. Ово нека послужи за углед нагаим родољубима! — Исги лист саонгатава, да је г. Миша АнастасијевиЛ, кр. јавнн бележник и адвокат у Винковцима, иоклонно за спомен своје иокојне јединице ћерке Зорке 200 фор. фонду сриске народне школе у Винковцима. — (Прилози на оправку цркве и торва у Српоком Ковину.) Православиа српска црквена онштина у Сриском Ковину (Касгкеуе) обраћала се већ но четврти нут на српске општине и родољубе С молбом ради арилога на оаравку своје стародавне цркве и торња , те је на ту цел до сад ириложено свега 1238 фор. 04 иовч. Но по прорачуну нужно је за онравку у свему 2820 фор., те нрема томе не достаје још 1581 фор. 96 н. а. вр. — Српска онштииа ковинска, износећи рачуп о дојакошњим прплозима, моли по ново, да јој општине и родол,убиви Срби притеку у помоћ, да бп могла онравити и сачувати од пропастн свој стародревни храм ббжји, који је но горње Српство у буднмској епархијн од велика значаја. Добровољне прилоге ваља слати: Ивану СимиНу, председннку општине, или Максиму ЛудајиИу, главном тутору и кр. умировљеном.судији у Срнском Ковипу (Еас/кеуе). — (Српски учител>ски конвикт у Новом Саду) добио је у течају нрошлог месеца трећу рату од 10 ф. од Добротворне Зчдруге Срикиња ЈВелоцркванакч ; даље од г. Др. Милина МџксимовиИа из Даља и другу рату од г. дрч Душина МилчнковиИа из Даља. Добровољних прилога од г. г. Милана ПоиовиИа млађег из Ст. Бечеја : 10 ф., као дар о повој години; од Николе ЧирлиИа из Ст. Футога 7 ф., као чист нриход од три приређене иредставег од Добривоја МоловиЛа, пароха пришког, 7 ф. 10 н.. што је скупљено у једном веселом друштву; од Миланч П. Пчвловипа из Вршца, цртача слика за жен. ручни рад, 5 ф., и од Ђоке МаринковиЛа, властелинског чиновиика из Даља 1 (|). — Свима овим нриложннцима нека је слава и хвала! — (ПелагиБ — папин мисијонар.) Пре Кратког времена, изјавио је неки „внсокопостављени католнк Хрват", загребачком дописнику београдског „Мир и - а, о залуталом Васи Пелагићу ово: „Иога ми, од њега св. отац папа на истоку нема ревноснијег и вериијег мисионара.. . он је атеиста само за то, да својим атеизмом одврати српски народ од садањс му нра-