Српски сион

Стр. 78.

„српски сион."

В р. 5.

кх Шкрац'к Гогподинол1х 6иТскопол1% Отефд= Н0Л17. К()лг8(кичел1х". Према тому био је парохом Боботскш скора 44 године. Имао је врло лепих својстава. Најглавиијс беше код тг.ега, да је био врло даровит човек, а уз то јаког иамћеаа. Нарави беиге бујие и веселе. Увек се бавио читањем књига, а највкпге се волео занимати историјом. Зиамените људе, од историјске важности, знао је у прсте, а уз то и опшириу биографију сваког. У својој свештеничкој служби био је врло искусан и тачан. Особито је био вешт тиличар. У друштву је, пун хумора, и природне досетљивости, оживљавао друигтво својим шаљивим приповеткама, које је нама млађим оставпо јгод познатим именом „Поп Прокиие прииоветке". У приповедању био је особито оригиналаи. Са леном свотом новаца коју је донео из Даља, а уз то као врло штедљив човек почео је својукућу, те је времеиом лен иметак стекао. Као добар отац, врло се бринуо за своју децу. Но под старе даие снађе га велика несрећа, јер мујош једини син Милоје , медицинар, умре пре 5 годииа у 23-ој години живота. У спомен своме сину завештао је 10.000 фор. а. вр. кчо стиаендијску закладу. Прокоиија и Милоја Мил«дин6виЛа. Тај завенгтај нредао је још г. 1889. котарском 'суду вуковарском, а новац је уложио у штедионицу. Та стипендијска заклада предаће се на руковаље „Матици Српској" у Новож Саду, која ће и нитомце бирати. Ова заклада има се још канитализовати до 13.000 ф., а онда се од интереса исте ижају основати две стииендије, и то једна за жедицинара, а друга за гинназисту. Исти морају бити православнн Србн из Славошгје и Хрватске. Ево овакви је завештај оставио народни добротвор Нрокогшје МиладнповЈгћ! Осим тога сазидао је гг угледну кућу на боботскоме гробљу и купио је 1 и сесијоналне фгље, коју има гробар уживати, уз дужност, да чува и чггсти како гроб његов гг његова сггна Мгглоја, тако исто и цело гробље. Овож закладом управља православна црквена општина у Воботи. Иза нокојника остале су две удом.т.сгге кћври. Сав свој ижетак стекао је са својим добрим другом Мартом. с којом је 47 година у браку поживгго, а која је пре 3 године од жалости за сином Милојеж умрла. Укоп му је био на Бог'ојављешгје. Опојаше га четир свештеника. Народа из околице бггло је врдо много. На укопу беху сви гг,еговгг парохијаии, нгто је доказ, да су га врло љубили и ггоштовали.

Бенге велики, ггоборнггк, Сртгства и Православ.г.а. За јавне се ствари до сжрти интересовао. Пред смрт је чепгће говорио: Ја ћу у рај! Покој дуиги његовој! Нека је вечиа и светла усггожена врлож свештенику гг добротвору Проконију Миладтшовићу! Ђоботч, 18. јануара 1894. ђ. КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. — „Школски Лист". Од овога листа нзиигло је у-једаипут пет табака, тг то бр. 9 — 12. У том броју, којтт је ттздан за октобар, новембар и децембар 1893, описана је ирослава четрдесетогодишњег учитељског и књижевног рада сриског иедагога Николе Ђ. ВукиИевића, многозаслужиог управтттел.а срггске учитељске гггколе и уредника „Школског Листа" у Сомбору. Овај свечагти број, који доностг и лик јубиларев, уредио је Стевиц ЕоњовиИ, учитељ и уродник „Домаћег Листа". —Овојесадржај тога броја: Цел тгрославе. Припрема око прославе. Онис светковине. Вакљада. Свечапо богослужење. Примање тгоздрава и честитака у учитељској тггколи. Беседа, Заједннчка вечера. Брзојави и писмени поздрави јубилареви. (Овтгх иоздрава и честитака гптпмггано је 144, а има ггх још близу стотине, који ће се године 1894 у „Школском Листу" обнародовати.) Српска журналистика и сртгска ггткола ттрема прбслави. Јавна благодарност јубиларева. Позив на претплату. — „Школски Лист", који излави већ 25 година, излазиће и 1894 године под уреднигатвом Н. Ђ. Вукићевића. Тај ће лист „као и до сада заступати нраве интересе српске нгколе и срггског учитељства и примаће ваљане чланке о васпитању и настави, који не стоје у опреци према светој нравославној вери и милој народности нашој". Излазиће један пут месечно, а цена му је 1 фор. 50 новч. тта годину. Учитељи с жалож платом, богослови и пргшравници добијају , Шк Лист" у пола ценет. ј. за 75 новч. — Преноручујемо гпто топлије овај стручии лист. — „Дома!ш Лист", навргггивши четврту годину свога излажења у Сомбору, нрестао је излазити због слабе претнлате и вересије. Овај економни лггст био је врло нотребан н од велпке користп за тташ народ, али ето мораде због познатог ттатиег немара угинутп. Заиста грдна гитета, а жалосна сведоџба за нагау народну свест! А честнти уреднггк и издавалац тога листа г. Стеван ЕоњовиЛ, учитељ сомборски, нзјављује у својој »онрогатајној речи", да је с листом ггмао 103 фор. чисте штете! Дакле за лист. који нам је нреко потребан и који стаје само 2 фор. на годину, а добро је уређен и до-