Српски сион

стр. ()6.

„СРПСКИ СИОИ."

П р. 6.

ска дискуеија, било јавна расправа пред поротом, служила аеанираљу јавних одпошаја духовном стараљу повереног ми парода, или да би служила одклоњењу опе сенке, која из овакве борбе између Архијереја и једног дела пастве му, па унутарње одношаје саме цркве неминовно пада. Небих могао као духовни отац и старептана одговарати пред својом савешћу, кад бих сам, ма н иајмањег повода дао, да због заслепљености и страсти неколицине, изложим .јавној осуди одношаје свих иринадника старању поверене ми свете цркве. 2.) Као грађании пак уставне државе исповедам, да се моја грађанска част онаквим средствима, као пгго их горепоменути лист уиотребл.ује, окал.ати неда, јер сам ја свој по милости Божијој већ досга дуг век као грађашш ове државе провео часно и поштено, уживајући ретко одликовање свих својих суграђана без разлике вере и народности, те данас као стар човек немам се бојати, да ће ме нред мојим суграђанима окаљати моћи л.уди и листови од јуче, које нити ја нозпајем, нити они исте знају, који су са мном век нровели. Но и ако се за своју грађанску част бојати пемам, то ипак као верно-одани поданик устава и закоиа ове државе, а с' погледом на то, да ми се од страпе горњег листа таки чини прннисују, који се са кривичиим законом косе, и погледом на то, да је за установљење тих чина, и из истих нроистичуће кривице редовап кр. суд надлежан; то позивам сваког ко из мога дугог живота ма за какав било кривичан. било нреетушшчки чин зпа. да ме моме надлежном еуду пријави, а ја ћу за свако своје дело већ по дужиости грађанекој пред судом одговарати. У Еорловци , 21. јаиуара (2. Фебруа;

Иреаис писмШ Др~ Јована ГрујиЛа, шт ГТатријарха ернског управио. Ваше Ви шсопреосвештенсго! Молп.м, да би имали милоет дозволити, да поздравим Вашем Бисокопреосвештен-

3.) У погледу брошуре под насловом „(Жепез ЗсћгеЈђеп ап Зеше ЕхсеИепг с!еп к. I]п. Си11и8 Мппз1ег вгаГеп АЊ1п Сзаку," — која се крајем прошлога месеца, као што чујем, по Н. Саду разпоеила, и којом ее познати Др. Јован Грујић као виповник свих нападаја иротив моје личности јавно ириказао, — у кратко ми је приметити само то, да је иета личност целом народу српском еа прошлости своје довол.ио нозната, те да сам дужан опом достојанству које ио милости Божијој, по љубавинародамога и по новерењу Њег. ц. и апостол. кр.Величаиства на себи носим и заступам, неупусти-_ ти се са истим у буди какву јавпу борбу. За што нак исти моју личност толико напада, и шта су побуде његовој работи, то ће сваки лако увидити и протумачити моћи, кад нрочита овде, на крају ове изјаве штампано му иисмо , које је на мене управио и које јавности предајем, но на које нисам за вредно нашао одговорити му, и тиме дао му несумњиво познати, да попуђену ми услугу не примам, и са ирезирањем од себе одбијам. Нека по садржиии тога писма, а познавајући целу црошлоет тога човека, сваки, који зиа објективно мислити, био иријатељ или непријатељ иресуди, може ли подиисаии, као великодостојник, који стоји иа челу овопредјелие ерпске правоелавне цркве, са оваким човеком нред нороту изићи, и нред лицем целе земље с њиме иарбити ее, а да се о свој положај, углед и достојанство не огрепш ? Ја др?ким, да то чипити ие могу и не смем, него да морам са истом иидигнацијом бачену ми рукавицу одбити, са којом сам у своје доба уз наплату нуђено ми пријатељство ирезрео. ■а) 1894. Георгије Бранковић с, ]). А рхп ешI скоп I ;арловач ки, Митрополпт и Иа грлјарх српскн. га је на преузв. г. Георгија Бранковића, ству пе само ступап.е на преето српеке патријаршије, него и даиашњега св. г Јзорђа, и да целивам св. деенину.