Српски сион

(Ј тр . 72.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 5.

„Разумје се. по себи, да се жупник сам не сме-у уговор мешати (!), т. ј. нити га смије саставити нити писати, него заручнике једино напутити (!), да га саставе, а он ће се на готовом уговору само нотписати, као што се ево види и на формулару". „Овако састављени уговор носи се кр. котарском суду, да га он легализује." „Догоди ли се носле, да муж не држи уго-

вора, него н. п. рођену из брака децу крсти у цркви своје вере, тада ће или мајка сама (католичкиња), или што је боље жупник, тај прекршај уговора пријавити котарском суду, који је дужан кривца ирогонити ради иресгуака уговора. Само се но себи разуме, да ће жунник у исто доба нријавити ту повреду и своме ординаријату". (Наставићс сс.)

ПРОПОВЕД НА СВ. ТРИ ЈЕРАРХА.

„Т лкцј дл проск 'ктнтсА с1 ?'ктх вашх предх ч{/10К'кки, гаки* да кндлчтх каша ди>Б()лл д'кла и И()«славиАтх Оца клш(го нже нл невеск^х". (Мат. У. 16)

милошћу божјом здрави доченасмо, да ирославимо успомсну великих учитеља и служитеља православне Христове Ф> цркве „Три Јерарха" : Св. Василија, Гри4 горија богослова и .Јована Златоустог. Та > се три славна имена, у којима су оличене и снојене три највеће врлине хришћанске данас једним венцем славе овенчавају. То су три велика ума једном славом овенчана; то су три јарка сунца на једном небу славе божје. Као што три сјајне звезде иа небу својом светлопЉу осијавају онај горњи свет небесни, тако исто и ова три имена светитељска светлошћу свога живота и науке своје осијавају овај свет земаљски, свету цркву нашу, православне хришћане, тако, да је ова светлост видело нама и ми видимо њихова добра дела и славимо Оца нашега, којн је на небу. Живот, дела и рад њихов врло је опширан тако, да би се доста времена захтевало, да вам све то саопштим. Али ипак, да појмиге заслуге данашњих светитеља за Христову цркву и да их ценити узможете, држим, да ће и ово довољно, бити, што ћу вам казати. Св. Василије био је архијепискои у Кесарији Кападокиској у М. Азији. Као поглавица цркве св. Василије развио је сву своју ревност аа славу Христову, за утврђење нравославне вере и за усиостављење реда у цркви, а добродетељи у народу. Св. Василије за целога свога живота трудио се, да што већма улеиша

Од Мнлана Понадића, пароха у Војци. снољашњи сјај св. богослужења. А у целом своме том раду у корист свете цркве и људи, такову је обилатост развио, да га је св. црква назвала: „Василијем великим". Па величајући га у својој вечерњој стихири поји му: „радбисд церкокное ск г ктило К лсил Т е прслл^д ^е и столпе

н(П(){кратнк1и". Св. Василије написао је многе књиге, а написао је и једну литургију, која се недеЈвом уз часни иост служи и која се зове: „Василијева литургија". За сиомен смрти његове, црква га елави сваке године 1. јануара. Григорије богослов био је друг св. Василија. Нрво је био владика у месту Сасиму, а за тим после некога времена буде постављен за архнјепископа у Цариграду. Он је написао многе књиге, а са истом ревношћу, као и друг његов св. Василије, чувао је чистоту вере нравославне, чувао је цркву Христову од нападаја непријатељских, и одважно бранио је науку њену од јеретика, који не исиоведаше св. символ вере онако, како то св. богодухновени оци на васеленским саборима утврдише и православним вернима на сачување предадоше. Св. прква славећи св, Григорија у својој вечерњој сгихири поји му: „() лд 8 иса \-л1е некеснми, е()еи5 прекеличлишш Г(>иго(т вогослоке". За спомен смрти његове црква га слави сваке године 25. јануара. Св. Јован Златоусг, архијепискон цариградски, одликовао се својим свестраним зцањем науке Христове. Ово своје високо знање исказивао је он у својим дивнпм беседама, које је иаписао и народу говорио, учећи и утврђујући га у св. вери Христовој. У својим беседама нодизао је ум човека к' Богу, а душу и срце његово потстицао је, да извршава дужности,