Српски сион

„ СРПС К И СИ ОН."

у једној иоловини чланова бивати, и постунају нрема томе назору своме. Но има и таких случајева, дајеједна и иста црквена онгатина и један и исти административпн одбор једанпут првом, а други пут другом назору сљедовао при наређивању обнове односно при нресуђивању законитости извршене обнове. Осим тога како многим дрквеним опгптинама, тако и административним одборима свидио се нејасним положај председника црквених општина нанрема периодичним обновама скупштине и црквеног одбора, и илузорном она наредба § 38. одс. II. често хваљенога кр. рескрипта, ио којој одборници, који буду ради истунања изжребани, могу опет за такове изабрани бити, илузорном зато, што по гласу §. 36. одс. II. Н. истог рескрипта, одбориике бира скуиштина из средине сеоје, а одборници, који усљед жребања из одбора иступе, престају бити скушнтинари, јер је њихово место као скунштинара у смислу § 19. још онда попуњено, кад су они у одбор изабрани, а скушптина се треће године не обнавља, да би могли опет у скупштину изабрани бити, те тако оии — по мњењу дотичних — никако не могу бити у одбор изабрани. Да би дакле та разноликост у иостунању при обповама црквених скупштина и одбора престала, и да би се горе позвана онредељења кр. рескринта од 10. авг. 1868. по правом смислу и смеру своме схватала, те да би усљед тога свуда једнообразност у ноступању нри обновама поменутих црквено-онштинских органа наступила, иалази саборски одбор нре свега иажњу слав, епарх. административних одбора на следеће моменте обратити. Превишњи кр. рескринт од 10. авг. 1868. у своме II. одсеку Ш. Б. § 19. одређује: „Скунштинари бирају се на 6 година. Сваке другс године иступа их — изузимајући оне, који су у одбору, једна трећина. Прве две трећипе иступајућих определ.ује коцка, последња сама по себи иступа. Таким начином ноставша празна места попуњавају ес у правилу сваке две године у мссецу јапуару. Ако ли се пак које место иселен.см, смрћу, оетавком, избором у одбор, губитком својства за то, или искЈБучењем упразни, то се онда место такво има иопунити у идућој скуиштини", ■ а у § 38. истог одсека одређује: „Одборпици избирају се на 6 годииа. Сваке три године иступа коцком означена половина одборника, који и онет могу бити изабрани".

Из одредбе „скуаштинари се бирају нп 6 година " сљедује то, да при свем том, што се црквена скупштина сваке друге године трећином чланова обнавља, то обнављање има на тај пачин сљедовати, да сваки скуиштипар ипак нуних 6 година иослужи у томе својству своме црквеној онштини. Према томе смеру закона, мора се сваком поједином опредељењу § 19-ог таки смисао придевати, којн томе смеру одговара, и иоред којега вршење те одредбе могућим постаје. Будући нак, да би у том случају, кад би се скупштина, која се друге и четврте године трећином чланова обиовила, но измаку шесте године свога постојања, имала у целинп својој обновити, вршење смера у одредби „скупштинари бирају се на 6 година" садржаиога немогућим ностало, јер би у том случају само она трећина скупштинара, коју иеби коцка ни при првом ни при другом жребању дотакнула, пуних 6 гоДина у скупштини остала, дочим би једна трећина скупштинара само две, а друга трећина само четир године нослужила: то је очевИДно, да тако тумачење § 19. не одговара смислу и смеру његовом. . С друге стране ношто се смеру и смислу § 19-ог, да наиме сваки скушптинар нуних 6 година у томе с-војству своме општини иослужити има при честимичном обнављању скупштине, сам« тако одговорити може, ако се ирквена скупштина никада (при њеном редовном обнављању) у иуној целини, но сваке две године у једној трећини чланова својих обнавља тако, да свагда она трећина скунштанара, која је пуних 6 година службе навршила, ио себи из скупштине иступа, и да се места истунивших скупштинара ноиуњавају; и иошто тако честимично обнавЈвање скуиштине, одговара још и ономе захтеву § 19-ог, да се таким честимичним иступањем ,иоставши иразна л<еста ио аравилу сваке две године у месецу јануару иоџуњивају" , што се не би могло вршити, кад би се носле 6 година цела скупштииа новим избором обновити имала: то је очевидно, да само — тако тумачење § 19-ог а доследно § 38-ог одс. II. прев. кр. рескрипта од 10. авг. 1868, по ком се црквена скупштина пепрестано сваке две године у трећинп својих чла нова, а црквени одбор сваке треће године у половини својих чланова обнављати има, закопу одговара, н то тим више, што исти нигде не наређује, да се скуигитшш односно одбор па 6 годига бира, него скуњштинари и односно одбор-