Српски сион

С тр . 13-!.

ке-у (циау) налази се грчки жанастир и датински хосннс, који је основан 1654. и говорл се да је подигнут на месту, где беше кућа „Симона, кожара", (Дела Ап. IX. 48; X. 6,) но мусулмани би хтели ту част за своју џамију близу Фанара или куће, одакле се море осветљује. И Јермени имају овде свој манастир, у којем је Наполеон, кад је у љему била франдуска војничка болница, заповедио, да се сви они, који се разболели од куге, отрују. У XV. столећу била је овде грчка црква Светога Иетра на месту, о којем се говори, да је стајала кућа Тавитина. (Дела Ап. IX. 36.) Једна немачка насеобина се настанила у Сарони (Дела IX. 35.) две миље далеко од Јафе. У XII. столећу заузели су Јопу крсташки коњаницн и беше ноприште љутога боја између Саладина и Рихарда „Лавовска Срца". Даљина југоисточно до Јерусалима на путу, којпм се обично иде, износи 36 миља. Рамлех и Лида (Дела Ж. 32. 38.) беху знаменити градови у време крсташа и арапске владе. „Шивкакес! 1<опс1оп Меч г 8" донео је и слику станице у Јерусалиму. С!лика преставља сцену, кад је првп влак, окићен цвећем и турским засгавама дојурио на јерусалимску станицу. Силан свет на перону н око станпце, разле народностн и разно одело. Станица, такоћер искићена самим турским заставама, зидана је у облпку наших станица од самога камена. Гледајући на станицу, шине и сколне зграде за чуваре, мислио би човек, е је на каквој станици у Еврони (а не на Леванту), да не види са обе стране станице горе таблу са натнисом: „Јеги8а1ет" и

турским писменима: „Е1 Кис1в". Назив „Е1 Кис1б" је арански и значи „свети" (разуме се град) у јеврејском пак назива се такођер светим градом „ј1г-хакодеш " (у арап. „Кис1б") или јег-и-8сћа1а1т (свети=8сћаШт, јег=град). Черновци. Ђ. Л—%. — (Српски учитељски конвикт у Новом Саду) добио је у последње доба новог нотнома кућег члана г. Пају Чедоммља УрошевиЛа (Калајџиног) из Гор. Ковиља са 50 фор., које је ириложник већ и уилатио. Осим тога нриложио је на конвлкт г. Влајко НедељковиЛ из Панчева 10 фор.; г. Стева Јаношевић, учитељ из Јарка скупио је на ову цел у једни сватови 4 фор.; осим тога приредио је о св. Сави пшолску дечију беседу за ову цел, која је донела чисте хасне: 8 фор.; •— а уплатили су од нотпомажућих чланова : в.-кикиндска црквена општина' своју IV. рату од 50 фор., а по 10 фор. и носледњу рату уплатили су г. г. Давлд ЋурчиЛ из Нов. Сада, ХаџиТавра ПлавшиЛ из Новог Сада, Добротворна задруга Срикиња Новосадтта; а у име IV. рате по 10 ф.: г. г. Стева Милованов професор из Нов. Сада, Петар ПоиадиЛ трг. из Новог Сада, срп. правосл. цркв. општина у Мартоношу, Задруга Срба занатлија Новосађана, Добротворна задруга Српкиња у Инђији; а као прву рату од 2'50 ф. уплатио је г. Јован ВлагојевиИ из Сомбора. Са овим и другим уплатама основ. чланова износи друштвено стање до сад 22.200 фор. Нека је слава и хвала свима помагачима и прилагачима! Извештај о стан>у „друштва за потпомагаае удовица и сирочади орп. православног свештенства Епархцје Горњо - Карловачке".

Ово је друштво основано на темељу „Правила" потврђених од вис. кр. Хрв. Слав. Далм. Зем. Владе, Одјела за унутрашње послове лод 29. септ. 1892. бр, 44869. Отписом својим од дана св. Арханђела Михалла 1892. позово Високонреосвећени Епискон Михаим свештенсгво, да се лочетком 1893. године унисује у чланство. До 27. аирила 1893. год. уписало се било 55 чланова, и тога даиа је одржана прва скупштииа, на којој се је друштво конституисало. Од тога доба до данас приступише у друштво још два новорукоположеиа свештеника, дакле упиеаше се до сад свега 57. — Но 10 од ових нремда се уписаше, али цијеле године 1893, ништа не уплатише у друштвелу бла-

гајну, — и за то се иа темељу закључка одборског од 16. (28.) дек. 1893. бр. 12 ле сматрају више члановима. Један је иступио из друштва, пошто је обудовио. И тако би данас било редовннх чланова 46. — Но ирема закључку одборском бр. 13. од 16. (28.) дек. пр. г. којим су немарнији чланови (јер има их, који цијеле године не уплатише вшне иего један или два мјесечна оброка) позвани под пријетњом искл.учења, да до коица јан. 1894. потнуно задовоље својој дужности за цијелу 1893. годину, сви су изгледи да ће и од ових 46 по неки морати бити брисан из књиге редовних чланова. Од редовннх чланова само је неколицина унлатила цио улог од 300 фор., или већу ноловицу истог,