Српски сион
Бр. 9.
С тр . 137.
жене саме заузимад и редовно Је одавде не износе, док се год за каквог Кинеза не уда. При решавању овог важног корака пак, кћи се за нристајање и вољу и не нита, него као трговачки есиап просго продаје. Човек, који је за жену узима, јесте њен неограничени господар н поседник, па је може тући, убити или што је још и црње и горе, може је за
(Наставиће се)
неко време и у најам дати. После женидбе обично Кинез затвара, своју младу одмах у оне просторије куће, које су за жене опредељене и она станује ту све дотле, док је мртву не изнесу. Код Кинеза не сме жена са својим мужем и својим синовима за једним столом седети, него их мора непрестано дворити и служити.
Б Е Л Е Ш К Е. — (Г. Данило СтанковиБ) иредстојник унутрашњег одељења кр. хрв. слав. далмат. земаљске нладе п подмредседнгпс орпског народно -црквеног саборског одбора нрославио је 8. (20.) фебруара о. г. у Загребу десетогодишњицу свога службовања као одељни предстојник и догдавник банов. У част јубилару бпо је тога дана приређен свечан банкет. Осим тога нримио је јубилар силне честитке из 8агреба и многе ноздраве са разних страна, троједне краљевине. Нека је част и слава високом слављенику! — (Прираот душа у Ботошу.) Из Ботоша добили смо од таиошњег г. иароха Ажксандра КаменковиЛа ове податке за време од 1881. до 1893. године:
■ Године
*~с о .3=1 о
се
У м р Л 0
Венчало се
Више се родило
Више умрло
муиг
жеи
свега
муш.
жен.
свега
1881
85
62
147
55
47
102
27
45
1882
76
63
139
63
59
122
42
17
—
1883
79
72
151
55
47
102
40
49
—
1884
72
74
146
99
62
161
35
—
15
1885
94
80
174
44
46
90
30
84
—
1886
64
65
129
67
65
132
28
—
3
1887
73
77
150
54
63
117
34
33
__
1888
77
70
147
45
54
99
26
48
—
1889
56
59
115
64
58
122
23
—
7
1890
71
84
155
62
82
144
27
1 1
18Р1
62
77
139
47
62
109
31
30
—
1892
71
54
125
78
58
136
32
—
11
1893
88
76
164
69
72
141
22
23
—
340
36
Из овога се внди, да је за ових последњих 13 година у Вотошу ирираст у своти од 304 иравославних дугаа. — (Прва жељезница у Палестини.) Не давно отворепа је прва жељезничка пруга у Палестини,
која спаја Јафу са Јерусалимом. 0твараи 3 у ирисуствовао је, као што пише енглески часопнс „Тће Шиа^га^еЛ Бопс1оп Хелук", гувернер града Јерусалима, Ибрахим Хаки-паша, султанов снепијалан изасланик 1,1елал-паша, и други велики чиновници министарства снољних послова, који дођоше из Цариграда, да прегледају посао, да ли је све по пропису и одређеним условима начињеио. Председник жељезничкога друштва и много друге господе, особито мерника допгло је из Париза такођер овом нриликом. Сви становници Јерусалима и околних места искупнли ее око станице; многи се од њих упрецастили, кад су видели жељезницу. Пруга је предата саобраћају. Два воза крећу се сваки дан из Јафе за Јерусалим. а тако исто и натраг, иролазећи градове Рамлех и Лиду и неколико села. Путници могу сад бити сигурни, да ће имати удобности иа нуту у Јерусалим. Из Јафе креће се воз у 2 сахата носле нодне и за З 1 ^ сахата, око 6 сахата у вече сгиже у свети град. 0 граду Јерусалиму, како данас изгледа, нознато ће бити мање више читаоцима. 0 Јафи пак слабо се зна. Јафа (изговарај .Тафа) је трговачки град, где се извози шеница, раж, јечам, наранџа, свила н сапун; у њему је морско пристаниште за мусулмане, јевреје и хришћанске хаџије, и седиште турскога кајмакама, који је потчињен јерусалимском наши. Пристаниште, које је саграђено за неколико лађа, изгледа као базен, окружен стенама, које су израсле иснод воде, и осгацима старих зидина. Већи бродови због нличага не долазе у ирнстаниште, него стају на путу нола миље од обале, и нутници се искрцавају на чуновима. Град се састоји из узаних и прашних улица и лежи на иодножју једне стене, 116 стона високе. Са севера га опкољавају воћњаци и палме. Баш на