Српски сион

Бр. 9.

С тр . 137.

жене саме заузимад и редовно Је одавде не износе, док се год за каквог Кинеза не уда. При решавању овог важног корака пак, кћи се за нристајање и вољу и не нита, него као трговачки есиап просго продаје. Човек, који је за жену узима, јесте њен неограничени господар н поседник, па је може тући, убити или што је још и црње и горе, може је за

(Наставиће се)

неко време и у најам дати. После женидбе обично Кинез затвара, своју младу одмах у оне просторије куће, које су за жене опредељене и она станује ту све дотле, док је мртву не изнесу. Код Кинеза не сме жена са својим мужем и својим синовима за једним столом седети, него их мора непрестано дворити и служити.

Б Е Л Е Ш К Е. — (Г. Данило СтанковиБ) иредстојник унутрашњег одељења кр. хрв. слав. далмат. земаљске нладе п подмредседнгпс орпског народно -црквеног саборског одбора нрославио је 8. (20.) фебруара о. г. у Загребу десетогодишњицу свога службовања као одељни предстојник и догдавник банов. У част јубилару бпо је тога дана приређен свечан банкет. Осим тога нримио је јубилар силне честитке из 8агреба и многе ноздраве са разних страна, троједне краљевине. Нека је част и слава високом слављенику! — (Прираот душа у Ботошу.) Из Ботоша добили смо од таиошњег г. иароха Ажксандра КаменковиЛа ове податке за време од 1881. до 1893. године:

■ Године

*~с о .3=1 о

се

У м р Л 0

Венчало се

Више се родило

Више умрло

муиг

жеи

свега

муш.

жен.

свега

1881

85

62

147

55

47

102

27

45

1882

76

63

139

63

59

122

42

17

1883

79

72

151

55

47

102

40

49

1884

72

74

146

99

62

161

35

15

1885

94

80

174

44

46

90

30

84

1886

64

65

129

67

65

132

28

3

1887

73

77

150

54

63

117

34

33

__

1888

77

70

147

45

54

99

26

48

1889

56

59

115

64

58

122

23

7

1890

71

84

155

62

82

144

27

1 1

18Р1

62

77

139

47

62

109

31

30

1892

71

54

125

78

58

136

32

11

1893

88

76

164

69

72

141

22

23

340

36

Из овога се внди, да је за ових последњих 13 година у Вотошу ирираст у своти од 304 иравославних дугаа. — (Прва жељезница у Палестини.) Не давно отворепа је прва жељезничка пруга у Палестини,

која спаја Јафу са Јерусалимом. 0твараи 3 у ирисуствовао је, као што пише енглески часопнс „Тће Шиа^га^еЛ Бопс1оп Хелук", гувернер града Јерусалима, Ибрахим Хаки-паша, султанов снепијалан изасланик 1,1елал-паша, и други велики чиновници министарства снољних послова, који дођоше из Цариграда, да прегледају посао, да ли је све по пропису и одређеним условима начињеио. Председник жељезничкога друштва и много друге господе, особито мерника допгло је из Париза такођер овом нриликом. Сви становници Јерусалима и околних места искупнли ее око станице; многи се од њих упрецастили, кад су видели жељезницу. Пруга је предата саобраћају. Два воза крећу се сваки дан из Јафе за Јерусалим. а тако исто и натраг, иролазећи градове Рамлех и Лиду и неколико села. Путници могу сад бити сигурни, да ће имати удобности иа нуту у Јерусалим. Из Јафе креће се воз у 2 сахата носле нодне и за З 1 ^ сахата, око 6 сахата у вече сгиже у свети град. 0 граду Јерусалиму, како данас изгледа, нознато ће бити мање више читаоцима. 0 Јафи пак слабо се зна. Јафа (изговарај .Тафа) је трговачки град, где се извози шеница, раж, јечам, наранџа, свила н сапун; у њему је морско пристаниште за мусулмане, јевреје и хришћанске хаџије, и седиште турскога кајмакама, који је потчињен јерусалимском наши. Пристаниште, које је саграђено за неколико лађа, изгледа као базен, окружен стенама, које су израсле иснод воде, и осгацима старих зидина. Већи бродови због нличага не долазе у ирнстаниште, него стају на путу нола миље од обале, и нутници се искрцавају на чуновима. Град се састоји из узаних и прашних улица и лежи на иодножју једне стене, 116 стона високе. Са севера га опкољавају воћњаци и палме. Баш на