Српски сион

С ТР. 162.

она — по овлаштењу не од државе него од Бога добивеном — већ више од 18 стотина година чинила и будући увек једна те иета Христова црква и у напредак чимити може, хоће и мора. А кад је тако веровање, исиоведање и учење цркве, то тако звапи грађански брак у очима цркве није друго што него ли законима извесне државе прописани конкубинат, с којим се црква Христова никада помирити пе може. Одредбом нак, да се сваки свештеник строгом казном обложити има, који своје верне венча пре него што би исправу у руке добио, да су дотични тако звани грађански брак склопили, држава и онда, кад већ црквеном браку у својој области никаквих грађанско-правних последица не признаје, кочи точак црквеног живота и непозваио и неправедно казни иодвргава свештеника за таково дело, које са гледишта државе гшје друго што до ли проети верски обред једне у држави узакоњене цркве, а са гледишта цркве извршење једне од најпречих и најсветијих дужности хришћанског свештеника, Обавезним грађанским браком чини се најнесносније насиље слободи савести и религиозно-моралан држављанин ириморава се ћа неморално дело, којим се проФанише једна од највећих светиња хришћанских. Тенденција овог законског предлога, да се што већма умпоже у земљи мешовити бракови, не осврће се на ту жалосну чињеницу да су баш мешовити бракови огњиште религиозног индиФерентизма или нак честих породичних немира због незадовоЛ )ења пајживљих иотреба непокварене човечје природе. Непризнавањем и непознавањем сродства по кумству и пријатељству и ограничавањем крвног сродства с погледом на брак на најмању меру, обавезни грађански брак уноси у породицу могућност неморалних полових одношаја, који ће уродити дегенерацијом и иронадањем. Најносле ношто обични конкубинат није законом забрањен и пошто грађански брак по својој суштини није нешто друго него легалан конкубинат, може се с нравом тврдити, да ће увађање грађанског брака силно утицати на умножење обичних конкубината, особито код оних, којима савест не дозвол.ава, да у грађански брак стуие. Од цркве нак не можс се очекивати да ће своје верне упућивати, да грађански брак склапају, јер би таким радом саму себе обарала. б.) Законски нредлог о вођењу државних матрикула, узимајући то вођење из руку свештеничких, не зајемчује ничим родитељима то од

цркве респектовано право, да своме новорођеном детету по милошти срца име одабрати могу, напротив својом устаиовом, да се имена само на мађарском језику у протокол угшсују и да се сваки новчаном глобом казни, ко употребљује друго име а не оно, које је у матрикули уписано, у свези са осталим овамо односним појавама сувременог друштвеног и државног живота даје повода тој оправданој сумњи, да се и увађањем државних матрикула иде за отуђивањем од вере и народности, што је као насилно лишавање Богом даних особина морално разбојништво. Исти законски предлог, ако би законом постао, подобан је одбити људе од вере и цркве дајући им у замену тога нове материјалне терете и излишне дужности, којих ће се извршсње тешким глобама изнуђавати. Најпосле пошто су многа и врло важна права појединаца основана иа исправности матрикула и иопгго држава барем за сад не пружа гаранције за ту жељену исправност, у изгледу је правна несигурност у животу многих појединаца. в.) Законским предлогом о рецепцији јевреја, који већ сада уживају сва нрава своје партикуларне народне вероисповести, даје држава могућност, да хрингћанин у јеврејску веру нрећи може. Овај законски предлог је најјаснији доказ, да држава одбацује са себе и последње трагове своје хришћанске прошлости а и најочевиднији знак, да творци овог законског предлога не нознају закона светске историје. г.) Законски предлог о слободном вршењу вероисповести са својим одредбама у погледу услова за образовање нових вероисновести као и у иогледу услова за иступање из поједиие вероисиовести и проглашења себе безверником помаже расуло досадањих религијозних друштава и узакоњује атеизам. д.) Законски нредлог о вероисновести деце уиоси у породицу верску трзавицу и растројство, коме је крај религијозно-морална пустош. Да би ови законски нредлози, ако би добили моћ закона, зпатно ослабили најјаче покретаче грађанских и личиих врлипа, то ее јасно види. А да држава, у којој овакови закони владају, не може имати најнужнијих услова за свој опстанак и напредак, сведочи неумитна историја. С тога и потписани, кад даиас у сагласности с онима. који су их изаслали иа овај свети чин, свој уједињеии глас иодижу и у име 30.000 срнских православних душа на овом збору за-