Српски сион

Б р . 11.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 169.

има зла, бити ће бол, ако има ирава, бит' ће право јачега, ако има закона, бит' ће закон интереса. Ако има дужности, бити ће жртвовање свега властитим пожудама. Једном ријечи, ако има морала, биће то као оиај у оцеана, који гута лађу путничку, као онај у тигра, који трга плијен. Ако има политике, базираће се на циничким комбинацијама; ако има главар народа, биће Домицијан, ил какав самовласник, који купа руке у сузама и крви народа. 3. Ишчезава друштво. По материјализму све су оначине оправдане, сви прекршаји невини, све страсти без граница; јср закони, који би ограничити хтјели, били би тирански;* пема више ни нрава ни дужности, ако друштво почива на овим иравилима. Чудновата система, господо, која доноси собом дијељење и распад свега и свих. Атеизам мишљаше, да јс учинио чудеса; ал' материјализам, логичнији од оца, иде даље. Ово друштво материјалиста слично је шумској звјеради, друштву тигрова, који се бар не ждеру међу собом. За то имамо доказа пред очима. Везе породичне и. друштвене су напуштене. Нападаји на част, на ираво, на слободу, на живот, на својину умножавају се; све грознији и грознији прекршаји учеставају. Животињство је заузело мјесто човјечности. Страст за златом исисава све и влада свим, јер злато пружа насладе. Отуда онај двоструки дух, дух анар хични и дух ропски; анархични против свега што веже страсти, ронски против свега што ласка насдадама. Онда се види плима и осјека материје, од које се ослобађа моиотони шум. Види се једна жељезпа рука, гђе пред очи* Шопенхауеров детерминизам. Нреводилад. МутмлиЛ, 8. Фебруара 1894. ШТА Ш1 ЖЕНСКИ РОД ДА Прерадио Михаило (Нас Људи су доцније узимали и неиоштене и обешчашћене жене, премда су им разуздан и неморалан живот знали; но узимали су их само за то, да би их баш због разузданости могли носле лакше отерати, а мираз себи задржати. Остарити и не моћи се више ником донасти беше за римску жену грех. Песник Јунавел

ма друштва крвљу ирска ове ријечи тамног смисла, које је највећи пјесник видио на вратима пакла нанисане: Не надајте се више, који унутра улазите. (Ба«с1а1;е о§тп врегапга о У01 сће епка!;е.)* Шта треба чинити? Науци материјалистичкој у лице добацити ваља знамените ријечи Лакордера: Натраг, измете науке, јерне ћеш ме увјерити моћи, да геније РаФаела и МикелАнђела бијаше само продукт органске материје и да је срце јуначких мученика домовипе водило куцање, као што је оно код њихања сата. — Тако ти држиш немогућом сваку величину, кријепост, славу, слободу. Онима, који хоће да уче ову науку, треба одговорити са силним ријечима Наполсона: Натраг, не ћу пишта да имам са оним који се држи насљедником блата, хоћу да ме увјери, да сам блато, који се држи животињом, хоћу да ме увјсри, да сам животиња. ИроФесорима, учитељима, треба ставити ово питање: зашто учите такову науку? Дал можда у интересу нашег достојанства, среће наше породице? Ил је у интересу славе, величине, слободе домовине? Да л у интересу спаса друштва? Савјесно одговорите и онда наставите ваше лекције. И ако то све није доста, требало би учинити оно, што је учинио један оригинални Енглез, који је често са својим пријатељима раенрављао о материјалном развићу. Једне вечери, ношто је иобијао тачку по тачку противнике, дигне једну завјесу, за којом бијаше сакривен неки страшан Орангутан богато обучен; обратив се к њима рсче: Ако који од вас господина признаје за оца или дједа, нек му даде руку; ја нећу о том ништа да знам. * Данте, Втпа СошесИа. Прев.

БЛАГОДШ ХРИШМНСТВУ? ,кић, парох Доловеки. авак). прича ово: „Кад се женм, не шражи се друг, него леио лице." Нека жена само нешто мало сјаја и живота од својих очију изгуби, нека јој зуби само мало поцрне, нека јој кожа ијоле мало увене и нека јој се на лицу две или три боре укажу, па је између мужа и жене свршен брак. Жена се без икаквих формал-