Српски сион

БР. 12.

„СРПСКИ СИОН."

иначе растројени дух Калмаров, да лепо и он постаде назарендем.* 0 даљој судбини Калмаровој прича нам А. Хекш овако:** Године 1854. изда цар своју прву амнестију, те се отворише врата од тамнице у Пешти, Куфштајну, Оломуцу, Суботици и т. д.. и многи се заточеници врате на своја огњишта. Тада се дакле ослободи Калмар. Он још с пролећа те године дође у некакву пештанску канцеларију као послужитељ. Ту га је већ јако био спопао дух назаренски. Резао је себи гавранова пера, иа би ситним, али читким словима писао поједине стихове из св. Писма и друге неке моралне изреке свугде, где год би само дочепао хартије. Осим тога имао је он још увек уз-а-се и мало издање св. Писма, па би из њега свакога јутра читао својим колегама но коју главу, и покушавао би. да их обрати у своју веру, говорећи им непрестано о скорашњем смаку света, о страшном суду, о спасавању душе и т. д. Мало по мало, па он сакупи око себе толику гомилу, да је могао с њоме одржавати и 8оћууа1т, В1е 8ек(,е <1ег Кагагеиег т 1Јп§'агп, стр. 5. '■V* „Листак" у 8. бр. „Јавора" од год. 1882.

ПРОПОВЕД ТРЕЋЕ НЕ, Љубаана <граћо! Поклонили смо се и данас часноме крсту Христовоме. Још и еад одјекује но храму глас несме наше: ,,кр{ст8 ткое,м8 иокланАб/ИСА клл* дико". Још нам се тело није ни иснравило од иоклона тога, ал' из св. Јеванђеља зачу се глас Господа нашег Исуса Христа, који и нама говори, као што је говорио ,,ко кце.иа оно" народу и ученицима својим, и као што ће говорити и од данас човештву целом, јер „реч Готидња оетаје до века". Говори нам: „Ко хоЛе на мном да иде, нека се одрече Џбе и узме крст евој и за мном иде". „Јер каква је корист човеку, ако задобије ссш свет, а души својој науји ?" „И ли какав Ае одкуп датн човек задушу своју '*. „Јср ко се постнди менс ц мојих речи у роду овом прељуботворшше и грешпоме и син Лс се човечијп ттстидитп њега, кад дођс у слави оца свога с анђелима сввтима".

своје неделше зборове. Држао их је у некаквој гостионици у Јозефштату (у Будимпешти). Али та скупштнна не беше дуга века, јер месеца маја исте 1854-те године власт једне суботе, баш када се они у вече скупише да одрже свој збор, уђе томе у траг, забрани те састанке, а чланове растера куд којег. Ни пророку Калмару не беше дакле више у Нешти станка. Њега протерају у његову домовину, у Пачир. Али он ни ту не мирује. У Пачиру и по околини стаде ироповедати веру назаренску, а прати га светина! испрва тек из љубопитства, но после га слуша са правом насладом, јер увек говораше о иокајању и о иокварености свештенства. Власти стану Калмара гонити, и прво га, као бунџију, притворе у Сомбору, за тим у Пешти, где и полуди, те га однесу у бечку лудницу. Ту он преинше цео нови завет. 1863. године доспе опет у Иачир, но не више као назарен, него као противник сваке пОзитивне вере; ту је и умрво као „надри-адвокат" (хи§ЈЉг, \Ушке18сћгеЉег).* (Наставиће се) * 8гећегепуГ, стр. 56.

ЕЉЕ ЧАСНОГА ПОСТЛ. Марк. VIII. 34. 38. Тако нам говори „реч божја" и данас; баш онда, кад се крсту Христовоме ноклонимо телом ■н песмом својом. А реч божја велика је, и онако увек бива, као што она говори. И за то, љубазна браћо моја, чујмо је добро, еместимо је у срца наша, задржимо је у души својој. Јер она нас ономиње и учи, да се крсту Христовоме није довол.но клањати само телом, него и „духом и истином;" да није довољно устима га и несмом само хвалити, него и делима добрим нрославити; да није довољно клањати се телом, и устима невати крсту Христовоме, него да нам ваља и ,,евој крет" понети и с њиме за Христом поћи, а да Богу будемо „угодни" и души својој сиасења нађемо. Реч је, дакле, данас о два крста; о крсту Христовоме и о крсту, којега нама ваља узети на себе и ноћи с њиме за Христом, а рад' снаса душа наших и рад' мирног и сиокојног жпвота на овоме свету.