Српски сион

С тр . 180.

И Фрелих се око тога свакаке није у залуд мучио, јер' се ми са Људевитом Хемшеји-ем већ око чешрдесеших година сретамо но жупаиијама с оне стра-не Дунава, где са својим оштрим оком, бледим лицем и ватреним беседама чак и на тадашњега највећега проповедника стојно-београдскога (ЗгекезГећбгуаг), франдишканда Голииара (Швраг), толико утиче, да овај наггушта свој ред и постаје назаренцем и сретамо се с њиме у Пешти, где дању ради свој занат, а вечером и преко ноћ одржава у кући некакве удовиде зборове са неколико својих присталица, којих је већ на брзо могло бити до преко двадесет.** Већ тада има он у рукама неки мађарски рукопис, коме беше натпис ,.КопГе887ло", али га није могао у оном времену, кад је владала цензура, дати у штампу.*** У то наиђе на њега бура. Власти почну на њега мотрити и гонити га. Он се дакле реши, да, као дабогме сваки добар назаренски иастир, напусти своје нејачко стадо, па да одбегне под окриље свога благог учитеља, Фрелиха. И он 31. ма,ја 1842 још за носледњи пут сакупи заједно сво.је пештанске овце, изговори им ватрену опроштајну реч, па побегне у Цирих. Ту се нађе и са Фрелихом, који се ту бавио свакако ради штампања свога дела: „БЈе Еће ићегћаир!, ипс1 теше Еће тзћееопс1еге ће1ге1Гегк1. Уз Фрелиха развије"он у Цириху и околним кантонима врло живу делатност око ширења назаренске вере, и придобије толико присталица, да је к себп дозвао и свога брата Имбру (1тге, Етепсћ) и још неколицину других, а међу овима и Јосифа Белу (Ве11а Јб28еГ, браварски момак, рођ. у Кираљлехоти, липтавској жупанији, око год. 1810). Сви ти без сумње да беху још у Пешти његове присталице. Но он, Људевнт Хемшеји. умре у Цириху већ идуће јесени, 1848 год. * бгећегепуј, на и. м. ** Ве! 1 а^е гиг А11§ете1»еп (Аи <53 1ј ч г^ег) 2е11ип;, од 6. априла 1880 стр. 1413 и 1414. Види ту још и даље неке појединости. *** Биће да је тај рукоиис био баш онај нревод Фрелихова дела: „Ет \Уог>. Ићег Зав УегћаНгпа« Лег ћеке!]г(;ег1 ОШпћј^еп"... а који се превод, као што већ рекосмо на своме месту, још увек чува међу Мађарима назареиима, и шири се међу њима даљим преписивањем. Може бити да је Хемшеји превео то дело још у Швајцарекој, под непосредним наговарањем Фрелиховим.

В р . 12. • Али његов брат, Имбра, и његови иријатељи наставише и даље свој посао мисионарски, учећи се тому увек од Фрелиха, кога не напуштаху ни тада, када је оно године 1845-те нашао за добро, да пређе у Француску, у Елсас.* А када се Имбра Хемшеји, с њиме Јосиф Бела, на вал>ада и више њих, вратише 1846 год. у Угарску, тада беху они сви већ печени мисијонари, који у распростирању својих верских назора не нрезаху ни од каквих препрека, ни од каквих опасности. Но Имбре Хемшејија нестаје у бури од четрдесет осме и девете године; али Јосиф Бела пропагише све до 1850, када га због тога бацише у тамницу, и не сневајући, да је тек ту за његову науку нрави елеменат јер је све робијаше задобио за назаренство. Биће да је његов ученик из тих дана и Стевап Калмар (Ка1таг Муап, пређе Кгатег), који беше најревноснији апостол, па ваљада и други оснивалад назаренштине у Угарској. Он је рођен од римокатбличких родитеља. Отац му беше економски чиновник (§аг(1апбг!). Основне је школе' учио у Пачиру (Расзег), а гимназију у Баји, у манастиру францишканском. Из Баје оде он у Дунафелдвар (1). Ео1<1уаг) у богословију, али ту не доврши 8-ћу годину, него ирекине богословље, и ода се на права, која је канда и довршио. 1\>д. 1848 почне служити као ухода. 1850 ухвате га у околини Беча, и баце га у пештанску тамницу.* Ту је чамио у затвору за ниже злочинце. И како је ту нујно нремшпљао о својој худој судбини, гле, чује у суседној тамници, од које га растављаху само тек једна закључана врата, гласан разговор. — Ту је баш један назарен говорио својим друговима о милости Божјој. Тај говор, а свакако и још многи други, утецао је тако силно на већ и * Како се ту неуморно радило, пека иам посводочи оно писамце Имбрино .Јосифу Ковачу, племићу из Немеша: „Јављам ти, да се и ја овде налазим, као и наш земљак Јосиф Бела и Фрелих. Бела је овдо почео још од године дана зидати, т. ј. он већ од по године непрекидно дела у збору Хриетову; у почетку је он тек неколико наших земљака, еад је већ неких 30, од по године амо 11 лица крстио, и ми се надамо, е ће их ее све више наћи. Тако ето иде овде, и Бог нам сваки дан подел.ује помоћи". * Згећегепуј, стр. 50.

П СРПСКИ СИОН."