Српски сион

С тр . 194.

„СРПСКИ СИОН."

&>. 13.

иоправе оно што је запуштено и неуређено, у том илеменитом смеру често наилазе на пакосно омаловажавање такових људи, који баш у хаотичпом нереду народних одношаја прави извор за своје личне користи и рачуие иалазе. Увођеп.ем реда и нравичности, у својим писким смеровима и порочним делима узнемирени, надигну ти људи вику, обасиил.ући клеветама ове искрене родољубе, те им иодмећу баш оие исте грешне побуде, које њих саме на свако педело обичпо нотстичу. И Ваша Светост, као нрави отан народа српског, у брижиом старању за нанретком прквених, моралиих и просветних нрилика народних, ирипашајући радо сваку жртву за опстанак установа, које су као кардинални услови народног живота нужии, у узвишеној тежњи. да свој мили народ сретпим види, наишла је исто тако на клику себичњака, која, новређена у егоизму своме, ди же по јавним листовима недостојну вику иротив Ваше Светости у намери, да сјај родољубивих дела

Ваше Светости црнилом клевете нотамии. Но сав тај напор и труд њихов је узалудан. У очима карактерних и поштеиих л-уди углед Ваше Светости пе само да ие слаби и пе опада, већ се напротив све више уздиже и сиажи. Српска црквена општина сомборска, која је била сретна у својој средини, за толики низ година, имати Вашу Светост за свога милог, окружног протопресвитера, чије су заслуге дубоко урезаие у усномени и високоноштовању њеном, пратећи живим интересом јаван рад Ваше СветоСТИ на свима нољима нашег црквеио-просветног, аутономног, иародног живота, нровејана је иотпуним Осведочењем о пајплеменитијим интеицијама и родол>убивим намерама Ваше СввТОСТИ у свима правцима архииастирског делања, те пегодујући и с презрењем осуђујући таки иедостојан па чин писања по јавним листовима иротив Ваше Светости, узима себи слободу јавно, и пред срнским и иред страиим светом, изреЛи Вашој Светости своје пеограничено мризнање и тверење.

Из ванредие седнице црквеие скупштиие српске православне црквепе општиие у Сомбору, држане 13. Фебруара 1894. Мита Калић с. р. Петар Вукићевић с. р. перовођа. председник. & ЛИТУРЂИЈА ПРЕЂЕ ОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА.

ЈЈптурђијом тлфђеосвфених дарова или просто лишуррфм ире/јеосвеИеном назива се она литурђија, која се свршава поглавито средом и жтком уз часни ускршњи пост. А именује се пређеосвећеном за то, што се на н.ој не свршује бескрвна жртва, него се на њој предлажу дарови, који су на нретходној савршеној литурђији — Василијевој или Златоустовој — освећени. 0 постанку ове литурђије ншита се извеснога не зна, али свакако да он сиже чак у прва хришћанска времена — апостолска или бар одмах иза ових. Шта више може лако бити, да литурђија ова има сво.ј првобитни постанак кад и литурђија Јаковљева! Судити је то по тој околности, што је св. Софроније патријарх јерусилимски у ночетку УП. века писао, да су у љегово време састав пређе-

освећене литурђије приписивали једном од аностола или коме од њихових најближих прејамника, а да су свакако сматрали, да се она јавила далеко пре литурђије Василијеве и Златоустове. Појаву ове литурђије изазвала је двојака околност, прво: забрана свршавања савршене литурђије у дане св. четрдесетнице (сем суботе и недеље), и друго: обичај старих хришћана причешћивати се сваки готово дан. Црква, која је вазда сматрала св. четрдесетницу или ускршњи пост као време сакрушености и кајања за грехе наше, забранила је у те дане свршавати савршену литурђију с разлога тога, што су се верни иосле сваке литурђије састајали на љубавним вечерама, где су — како је познато — проводили часове у духовној радости и весељу; а такво