Српски сион

Бр. 14.

чења држ. припомоћи снроведеае су с препоруком министарству просвете. ГГ. М. — (Произведен за архимандрита.) На Благовести 25. жарта о. г. пропзведен је протосинђел п надзорник црквено-народних добара г. Гчврпло ЗмејановиЛ од Његове Светости за архимандрита ша,настира Крушедола. — 1 (Стечајни иопит) ноложпли су почетком меседа марта у Карловцима иред изасланом кожисијом ови: Сима Араницки, протоиресвитерски капелаи у Земуну, Јован НротиИ . лични капелан у Земуну, и Јефта ШатиИ, администратор парохије у Сурчину. — (ИнтерконФесионални збор свештенства старо-пазовачког котарај у питаву назаренства.) Пишу нам из Старе Пазове ово: Усљед наредбе вис. кр. земаљ. владе, одјела за богоштовје и наставу од 3. (15.) децежбра 1893. број 8940. којом се с једне стране у иеколико доиушта и трии назаренска секта, која иде не само против наше цркве иего је и на штету саме државе — а с друге стране везала руке свештенству иризнатих хришћанских вероисповести у вршењу црквених функцпја; — договорио се српски свештеник Стеван Шнмић и евангелички жупник Владимир Хурбан, обојица из Ст. ГГазове, да сазову „интерконфесионални збор" свештенства Ст. Пазовачког котара, те да питање то изнесу пред исти збор, сматрајући га заједничким, те да о њему заједнички и расправља. У ту сврху запитан је сваки поједини свештеник у котару Ст. Пазовачком, да ли се слаже са сазивом таког збора и да се на њему претреса наредба вис. кр. земаљ. владе у погледу Назарена, — и сваки је одговорио, да радо пристаје и да ће иеизоставно доћи. Према том сазван је исти збор на цветнп понедељак 4. (16.) априла у 9 сати до подне у Ст. Пазову. Шго буде закључено и решеио јавићу. Ст. ТП. У 6. бр. о. г. изјавили смо се у начелу повољно о наредби кр. хрв. слав. далм. зежаљске владе од 3. (15.) децембра 1893. бр. 8940, којом се одређује једноличан посгунак са сектом назарена и баптиста у крал>евинама Хрватској и Славонији; рекав, да је њоме влада учинила за сада, што је наредбом учинити могла. То понављажо и сада, н ако иазарени виде у тој наредби неки добитак за себе, а нека браћа свештеници опасност за законож признате вероисповести. Такво жишљење сигурно дели о тој владиној наредби и свеиггенство у ст. пазовачком котару. Тако бар излани из вести коју саопштисмо сад. Ми смо за сада противног мишљења.

С тр . 221. И то из разлога: 1., јер се секта назарена не нризнаје за законом нризнату веропсповест (§ 1.), 2., јер су ограничени у своме састајању у скупштине (§ 3.); 3., јер је „брак, склопљен по науци иазарена, нравно неваљаи, а деца из таквога брака незаконита" и т. д. у §. 4.; 4., јер се назарени имају сматрати законитим ирипадницима оне законом признате вероисиовести; којој су и пре одпадништва припадали; (§ 4., 9.) а тако нсто и њихова деца рођена и после њиховог одпадништва (§ 5.); 5,, јер назарене оптерећују сви имовински теретн оне конфесије, којој законито припадају (§ 9.): 6., јер су дужни своју децу, чим су за школу дорасла, марљиво и без свакога приговора у школу слати (§ 10.). А зашто бити против владине наредбе? Зар само ради §. 2., којим се одређује: „Сљедбеници секте назарена и секте баптиста не смију се силити иа извршавања верских чина које закоиом признате вероисновести"? Из овога §-а владине наредбе изводе назарени многа нрава и повластице за себе, односно за њихову децу, те држе, да нпсу дужни дати крстити своју децу п по обреду црквеном сарањивати их; држе, да им шкОлска деца нису дужна иримати католичку наставу и ићи у цркву, прпчешћивати се и т. д. Ту ■ њихову сажовољну дедукцију као да исправнож признају и — не-назарени неки, шта више и неки свештеиици и чнновници, који с назаренима имају посла. А то је погрешка. По нашем жишљењу, које се оснива па конзеквенцијама, које се једино правилно и исправно повући могу из дотичних одредаба владине наредбе, а које смо мало ча.с набројили, деца родитеља назарена, рођена пре или после њиховог одпадништва, имају бити крштена у вери, којој им родптељп законито нринадају, по обреду црквенож сарањивана и покоравати се школској дисциплини, која ие искључује верску наставу и васиитање. § 2. се протеже само на сљедбенике секте назаренске пли баптиста. Сљедбеник тих секата не може бити дете, које само собом закоиито прииада једној законом признатој вероисповести, чији су и родитељи припадници те вероисповести. А према томе деца назарена родитеља потпадају нод све нрописе и захтеве, које на њих ставити и над њима вршити може и ижа дотнчна вероисновест. Тако жи мислимо, а према томе ваља са наза-

„СРПСКИ СИОН."