Српски сион

В р . 14.

С тр . 211.

тадашњим бројевима „Обзора" из пера Луке Грбановића, доста веран извештај о учењу назаренском, на, нам ту прича уједно и о томе, ко је унео назаренштину међу Србе. То беше неки Хрват виноградар из Сремских Ка/рловаца, по имену Маша 1'ебриИ! Беше то, као што тврди Грбановић, човек писмен и начитан. Он је од вајкада радо читао, нарочито поучне књиге, а у првоме реду свето писмо. Са те своје ревности њега је његов парох јако волео и у многим приликама одликовао га између осталих парохијана. Повод зашто је он ипак оставио своју стару веру, није се могао докучити. Причају тек, да је на-њ јако утецао други неки Хрват, ЈелиЛ, који је у својој 50-ој години отпао од своје (римокатоличке) цркве. па почео међу својом браћом Хрватима тајно проповедати, како црквенослужења нису ни од какве користи, како је свештенство искварено и т. д. Јелић је свакако примио науку назаренску из Суботице и Пачира. Он ступи у ближи додир са Ребрнћем, те и овај поче ту нову науку распростирати, не само_ међу Хрватима, него и међу Србима. Ребрић и Јелић почели су нроповедати око 1867. године. За кратко време, и око нових проповедника прикупи се малено друштво, које мушкиња, којеженскиња. Скупљали су се само ноћу, проводећи време у читању св. Писма, молитвама и певању песама (свакако већ из „Харфе Сионске"). Када се за те скупове дознало, мештанска се грађанска власт диже да им то закрати. Ребрић ] и Јелић буду ухваћени и затворени у тамницу. За тим су их и даље гонили, али је нова вера тиме само добијала. На брзо, н назарена беше у Сасама, Ерчедину, Сурдуку, Бановцима, Голубинцима, Сурчину, Бољевцима и другим местима.* Међу нама је назаренство почело одмах да се шири врло нагло. 'Гоме су много допринеле с једне стране — као што ћемо на крају опптирније расматрати — наше ошпте жалосне прилике, с друге опет стране то, што су они већ за рана нашли били пута и начина, да набаве себи и Ћ Харфу Сионску" у доста вешту преводу (прво издање, мислим,

* За овај важни податак дознао саж од високонреч. г. Димитрија Руварца, нротојереја зежун-

скога, када је рукопнс већ био дат у штампу, те се љему с тога овде захваљујем на пажњи коју је иоклонио овој работи.

1868 год.). Док смо се ми обазрели, оно је већ посејало било своје семе у мал' те не све наше крајеве.* И до данас нас је сатана баш изобилно обдарио са тим својим пакленим плодом. Не би човек могао ни сневати, колико их се већ укријумчарило у нашу средину ! Та је јава заиста страшна — Србин се на њу мора згрозити и ужаснути!! Јер докле у читавој Угарској имаде од нрилике до једно десетак хиљада назарена,** дотле их имаде само * Још 1870-те год. ппше о тој нашој невоЈБИ један учен Немац овако: МеЉсигсИ^ шк! т(егеззап! 181: сИе пепев^е Егасћетип^, с!а88 с1ав Ка/агеиегИшт, л\-е1сћев 1)1бћег пиг 1ое1 Беи^всћеп ипс! Ш^агп апулЦгећеп лтаг, пиптећг аисћ ипЦг с1еп 8егђеп ^песМзсћ-опеп^аИбсћег Соп1е881оп Уег1зге1(■дт§' Нпс1еп 8о11, ше сИезз е1пе јип§ - 81 1111 Каг1оућгег 8ег1)еп-Сопо'ге88 ег&1§$е 1п1егре11а1;1о11 1зећаир1е1 (мислп свакако Сандпћеву интерпелацпју на иок. Еп. Арс. Стојковића, тадашњега админпстратора натријаршије). Бав 8егђ18сће Уо1к туаг патПсћ ћ18ћег а11еп геН§'108еп ЕЈпДи88еп уои аиввеп ^анг ипги^-ап^Нсћ, итзотећг, а1б сНе Соп^евбГоп а1а ете Зсћи^х^ећг с1ег КаИопа1Па1; §'1Н, ипс1. а1в 8о1сће уегЉеГсПд!; тгс1. — ВеН. хиг А11§. /5еИо'., од 1. јуна 1870, стр. 2430. '** По статистичкпж податцима било би у Угарској до краја 1891 год. сћега 6829 назарена; но када само међу Србима — као што нак можемо на сигурно узети — има нреко 4000 назарена, а уз то их и међу нашим Румунима може бити до 1000, тада не можемо баш никако узети, да ће на римску и нарочито протестантску цркву иаше отаџбине настп тек једва 2000 назарена. Тај се непотпуни број нма тумачити тиме, што се ни при последњој конскринцпји ннје водио о назаренпма какав строго засебан тефтер, него су их махом урачунавали у низ оннх парохијана, којему су пршадали пређе. Ипак стоји неутглина истина, да њих међу Србима има и по вери и тло народности сразмерно највише. Да међу Србпма има око 4.400 назарена, црнем из 13. бр. „ Срп. Сиона" од г. 1893, где се наиме саопштава, да само у панчевачком протопоиијату имаде равно 500 назарена, чему је овако иадовезао сада већ покојии иатријарш. синђел, Сергије Шакрак-НиниЛ: „Поред 500 назарена у панчевачком протопресвитерату, биће да их има бар толико и у др)та два протопресвптерата вршачке епархије, што би износило у целој вршачкој епархији бар 1000 назерена — па кад се уз то узме, да од прилике 1000 назарена има у темишварској епархији, а толико (дакле опед.' 1000) ће их најмање бити у архиднјецези карловачкој, а при томе нз података, што их при рукама имамо, знамо, да у бачкој епархији има свега 1465 назарена, баш да узмемо, да у