Српски сион

С тр . 212.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 14.

међу Србима око 4400 назарена, или словом: међу Србима православпе вере у Угарској имаде око чешири хиљаде и чешири сшошине пазарена, другим речима: имаде међу нами око четири хиљаде и четири стотине одпадника не само од вере наше дивне православне, него и наше, негда онако славне народности (јер ко је једном прешао у назарене, тај вели уједно и то, да он више није ни Србин)!!! Шта ће још све од нас бити, то сам Бог свети знаде! Осим у Угарској имаде следбеника Фрелихових још и у Ам&рици (нарочито у Сједиљешш Државама, до 10.000); у ЕлсасЛорену имаде их до 260 душа* са само две зборнпце, у ОишћгесМбћоГеп-у и В18с1шеПег-у (иначе се скупљају по нриватним кућама); '** у Швајцарској, у самој колевци, биће их како ме о томе увераваше Фрелихов син око 1000 (ту се од најновијег доба јако множе, другш еиархијама иежа баш ни једног назарсна (као што их и неће бити мпого),, не значи ли то наопако по нас, по цркву и. народ наш — да назаренској секти баш ми православни Срби дајемо највеЉл трибут! ?. .. 1.000.000 срн. ирав. народа одлучио је и одбио од себе, те за навек и изгубио 3—4000 душа, које су.. назареиском заблудом заражене, а можда за навек за Српство изгубљене!... Је ли то могуће, и је ли то исгина? Ако је истина, заиста је кобно и ужасно!!..." * А. ЕгосћНсћ, беМепћгт им! ЗерагаМвтиб, стр. 35. ** На и. м., стр. 32.

тако су н. пр. у Цириху морали да подигну нову, већу зборниду, коју и „освешташе" у јесен 1892 године). Има тих сметењака, али у далеко мањем броју, јоиг у Бадену, Виршембергу и Француској; на слушамо, да од некога доба хватају корена и у Србији, где их је највише у Београду, и то до преко једне стотине. А шире се они већ и по Бугарској, и то невероватно нагло. Као што ми причаше један Србин трговац, имају они своје скупштине у Софији, 1'ушчуку. Габрову, Самокову и т. д. Еле можемо рачунати, да „Фрелихијанаца" имаде даиашњим даном свега око 22.000 душа. Да одговоримо још на једно питање: Следбенике Фрелихове називају Немци : „Таи%е8тп1;е" г „ГгоћИсћЈапег", „ 8с1ттаШсег" ; ,,81гатр1ег" ; „ВеИ8(;еп", „Кеи1аиГег";* у нас се саки радо називају „вернима" и „кршћанима", а ми им опет кажемо „нововерци" и „бугери". Сви ти називи имају свога непосреднога смисла; али откуда назив „назарени", који се на ту секту примењује искључиво у Угарској? — Ево откуда тога назива: Кад се немирни Људевит Хемшеји бавио по Швајцарској, он је дошао у додир и са следбеницима Јакова Вирца, који се у то доба већ зваху „назаренима". Ту се дакле Хемшејију боље свидео назпв „назарен", него „<Не 01аи1л^еп ш Сћп81о", што је изабрао био Фрелих, те пренесавши амо ту секту, пренео је на њу и назив „Назарен." * На и. м., стр. 28.

БЕСЕДА НА Е1ВЕТИ.

„ Осана, благословеп који иде у име Госиодње, цар Израпљев." (Еван. по Јоваиу XII. 13.) ако клицаше, тако поздрављаше на данатњи дан, а у највећем одушевљешу своме, јеврејски народ Христа Сиаситеља, при свечаном уласку ЈБеговом у град Јерусалим. Па има ли, богољубазни хришћани, ма и једнога само међу нама, који неби из све дубине душе своје и благодарпа срца свога, синовње завапио, а у данашљн дан, Христу Сиаситељу, сходно клицању .јеврејског народа: „Осана, сџну Дашдову, благословен, којц иде у име ЈГоеаодње, осана во вижњих."

Па ипак, ко.шка разлпка између клицања на шег и клицања оног — јеврејског народа; колика разлика између одавања славе и хвале данас слављеном Спаситељу света, указапе му од нас и оне — јеврејског народа!... Разлика је та огромна. Јер ми, одавајући као добри хришћани славу и хвалу Спаситељу нашем Господу Исусу Христу, указујемо исту Њему као правом истинитом Богу, као цару небесном, који је сишао по нревечној одредби божјој на земљу, проноведао свету своју узвишену сиасоносну науку, нас ради и нашег ради снасења страдао, поруган, мучен. бијен, испљуван био; те, који је најпосле на крсту распет