Српски сион

С тр . 244.

Јуда, кога љубљаше као и друге ученике, издаје учитеља свога за 30 сребрњака. ЈБ-удима Бога иродаје! 0 неситости и среброљубља! Доводе га иред суд! Да људи Богу суде! Судише и — осудише га. Осудише га страшно — на смрт. Па какву грозну, какву срамну смрт: да „пропдта" буде, да на крсту разаиет, прикован душу исиустк. А за што? Што је љубио и учио љубити, што је био ираведан и правду ироповедао. што је био истина, што је био Бог! ПГто осудише то и извршише. Трновитим венцем од поруге обложише главу онога, који је земљу цвећем украсио. Багреницом „порВгатА" огрнуше онога, који је земљу ваздухом опколио. Дадоше у руку трску ономе, који је од вечности држао скиптар свега света.

Крвожедни људи очекивали су с нестрпљењем жељени дан и дочекаше га — и напојише зверске страсти своје крвљу невинога. Стрепило је сунце јарко, ал' не застрепише људи. „Оче, у твоје руке предајем дух мој", изви се последњи самртни узвик из груди Бога мученика. Отрашан је то био тренутак; уздрхта се васелена, нестаде светлости сунчане, камење се распадало, земља се тресла, црквена завеса распаде се на двоје. Дан се претвори У Црну ноћ Сграх и трепет овлада свом васеленом, ал' не застрепише ови људи срца каменога. 'Гек по гдекоји шапат зачуо се: „заиста је ово био син божји". Ал' несгаде и тога, кад се земља стиша, кад сунце и опет зраке своје просу на крваву земљу, на грешне људе. Заборавила се сва страхота грозног дана. Заборавило се све. Отишао је у неповрат несретни дан тај, да нрича прошлости недело нечувено, како грешни створови створитеља свога на крст разапеше. Положише Исуса у гроб нов који је у камену исечен био, навалише грдни камен

Б р . 16. -— у' ■ ■ ■ на двери гроба, запечатише гроб и поставише стражу за> три дана. Саран.ен је страх фарисеја лицемера, сараљена нада ожалоигћепих апостола. Стишало се све. Ал' освану и трећи дан, дан ужаса п страхоте за распињаче. Освану и трећи дан, дан радости и весеља за апостоле, јер „Христос васкрсе!" „Хриетос васкрсе!" - клицали су анђели мироносицама. „Христос васкрсе!" — довикивале су у радо(;ти мироносице апостолима. „Христос васкрсе!" — објавише уздрхтали стражари пренераженим старешинама свлјима. „Христос васкрсе!" — шаптале су у чуду старешине јудејске. „Коскресеш* г гкое " заиојаше анђели на небесима. „КоскрссјЕнУс ткој " разлегаше се по Јерусалиму. Глас анђелеки захори се по просторијама небесним, на одјекну и на земљи на гробу Христовом — радост људска издиже. се изнад земље до престола Свевишњега. И небо и земл>а — и анђели и људи сјединише гласе своје, па у дивној небесноземној хармонијп славе васкрслог Бога, и створитеља, свога. А како ми, љубазни хришћани, да што достојније прославимо данашњи светли празник, тај празник над празницима, то „торжестко торжесткх"? Само тако, љубазни моји, ако љубављу срца своја испунимо, науком св. еванђеља Христова ум свој просветимо, ако врлинама и добродетел.има хришћанским украсимо живот свој, па на послетку још, ако се као нослушна деца одазовемо нежном гласумиле нам мајке, цркве наше православне, која нас материнском љубављу преклиње, да на даиашњи дан „загрлимо друг друга па да рекнемо свима, који су нас увредили: браћо, све вам праштамо у славу васкрса Христова." — Амин. Св. ДујановиЋ.

„СРНСКИ СИОН."