Српски сион

С тр . 264.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 17.

умире, тог чека извесна награда на набесима, тај живи, вековечито живи! Да је пак ово света и необорима истина, ево нам иајлепша доказа у Светитељу, коме данас спомен чинимо; ево нам најживљег примера у животу Страстотерпцаи великомученика св. Георгија. — Или мисли ко, да овај велики Угодник Божји није био, или да није могао бити и виђен и чувеи међу својим безбожним сувременицима, да није могао уживати варљивог сјаја и величине земаљске? Могао је, те још како могао! Али он смирено нрезире ташт блесак славе земаљске, он тежи за бољом, за лешиом славом небесном, коју најпосле у Бога и добија! Немогуће је по готову изређати све оне красне врлине, којима је живот данашњег Светитеља био украшен, — као што је тешко оиисати све оне муке и страдања, која је он трпел.иво, уздају':и се крепко у Бога, нретрпео! Он је стешњених и неправедно гоњених ослободилац, незнатних и сиротних заштитник, немоћних врач цареи поборнигљ, усрдан помоћник бедпима и невољнима! Па за све ово, место да славу и хвалу од ближњих пожње, он бива гоњен, пати такове муке, какве је само пакост, покварено срце, задивљали и заслепљени ум људски могао да измцсли. Безбожници га бацају у тавницу и муче, но он се Богу моли, у Њега се узда, на силом Његовом и иобеђује. Они га киње мукама нечувеним и неописаним, али лице ее његово сија у радости, иоглед му је на Господа управљен, а душа и срце блистају му се у весељу, јер очекују од Бога извесну награду: та Он и не тражи славе у л.уди, у свста, већ у Гоенода! — Ни у сред највеће патње ни у највећим мукама душа Великомученика не клону, всћ напротив „кеззаконни/их" он довикује: „ни зк'кри, ни колеса же, нн ина мЗка, лине рдз* лКчитн козл10г8тх когдл /шккс Хрнста Л1оеги>". Пема дакле тих мука, које би га могле одвојити, одвратити од Господа 1 Па према томе за Њега у пуном смислу важи горња изрека: ,,Козкесе» лнтса пракедникх Госнод'к и уноклетх на него." И баш за те велике његове светитељске заслуге видимо, да је од Бога достојно и на1892. грађен! Да и не спомињем награду бољу, вечну, али ми ево још и данас сакупљени у овом св. храму Божјем после толико и толико година, после толико векова, славимо и величамо спомен великог Угодника Божјег, св. Великомученика и Страстотерпца Георгија! И данас му ми радосно довикујемо у црквеним стихирама: ;) гаки> теченп сокершикх, к'кр8 совлмлх еси, и пр'|Атх и> Бога пок^кдм ткоел к^кнецх!" И данас још живи сномен његов у срцима нашим, а живеће и трајаће у духу правоелавног хришћанства, докле овог буде трајало, живеће на веки. Ето, богољ. хришћани, да, ко се у Господу весели, ко се нада на Његову безмерну милост, ко верује у Његову неограничену љубав, тај не пропада, не умире, тог чека извесна награда на небесима, тај живи, вековечито живи! Али, љубазни моји, није довољно само то, да ми слепо, као одбрецујући тимиан, славимо спомен и величамо славу данашњег св. Угодника, већ се нешто више од нас тражи и изискује, да можемо задоста учинити дужностима напшм овде на землш и удостојити се вечне награде божје. Ми треба, да, угледајући се на Светитеља Ђурђа, искитимо, колико нам је више могуће, живот наш лепим и богоугодним врлинама. Не треба да сву бригу и старање наше поКлонимо само овим земаљским, временим и пролазним угодностима, већ нам се трудити ваља, да стечемо себи блага иа небесима, која не може ни лонов, ни рђа утаманити, и тада ћемо тек моћи достојно прославити данашњег Светитеља, тада ћемо му моћи слободно довикнути: „По= к'кдоносче, келнкол<8чжиче ГеиЈргТе, лјоли Хри« ста Еогд спастисА д$ш<шх нлшил1&." Старајмо се дакле и настојмо, да на тај начин постанемо деца и наследници царства Божјег, вечног блаженства, где нас очекује блага реч Снаеитељева: верни и добри рабе, .... уђи у радост Готода твога. А да све ово лакше постићи можемо, љубазни моји, имајмо увек на уму горе поменуте речи: „ВозкеселитсА пракедиикх и> Господ'к и \|"пок<итх нд него" и по примеру Светител>а Ђурђа клонимо се и чувајмо сваког па и најмањег греха, јер знамо, да „кх п<шатн к^кч* н8к> кВдетх пракедникх". Амин.

ф