Српски сион

С тр . 284.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 18.

кове писженим уговорима о миразу и брачним даровима; 2. Особе вишег сталежа и угледндји индустријалди, ако неће да склопе формални брачни уговор, могу у цркви пред екдиком и три или четио свештеника, сведока, склопити брак; 3. Нижи сгалежи могу без форме склапати брак. Касније је одузео Јустинијан сам органима дрквеиим ово ираво пасивне аспстенције при склапању брака. 893. издао је Дав философ 89 новелу, у којој одређује, да се само оиај брак има сматрати законитим, којн црква благослови. Ово је одређење ироширио касније Алексије I. Комнен (1095) и на неслободне, те се ван цркве, без њеног благослова, у империји није могао склонити правоваљаи брак. Али но горњој калкулацији закони цара Јустинијана Великог, „који на истоку тако рећи (!) важи за свеца", дерогирају законима Лава философа, „којп не броји већ по себи ниигта", на и Алексија Комнена. Ега;о у имнерији византиј" ској није био иикад признат црквени брак! Да ли још јасније треба илустровати јуридички поп вепв, који се крије у наведеној калкулацији. Чему да прииишемо оваке омашке? Можда тој околности, што људи из грађанског сталежа (!) морају попове да ноучавају о установама и духу свете нам нравославне цркве? Не, не; него што има жураивих, несуђених још, а очајних већ „кандидата", који би хтели, да бар „научним" софизмама заварају свет, у корист својих личних аспирација. —кш—. — (Прираст душа у српској црквеној општини у Врачевгају.) Г. Манојло КадиИ, парох врачевгајски, послао нам је ове податке за време од 1882. до 1893. године.

Године

Родило

се

У М р Л 0

! Венчало 1 се

о ® ч & н в ч ■- о

с© ч Н а 2 з

муш.

жен.

свега

муш.

жен.

свега

р. м

1 *

1882

62

74

136

61

49

110

20

26

_

1883

54

64

118

44

31

75

18

43

1884

61

46

107

26

33

59

16

48

1885

58

55

118

41

41

82

21

31

1886

44

51

95

36

48

84

8

11

1887

54

46

100

35

41

76

23

24

1888

62

43

105

41

35

76

15

29

1889

46

57

103

47

51

98

13

5

1890

51

51

102

42

52

94

18

8

18Р1

47

47

94

35

27

62

19

32

1892

43

46

89

52

60

112

18

23

1893

53

52

105

37

30

67

13

38 295

Ћ

Према томе износи прираштај у Врачевгају за носледњих 12 година 272 душе. Крајем год. 1893. било је у онштини врачевгајској свега 2306 нравославних Срба. — (Законски предлог о гра^анском браку)

одбачен је у седници горњег дома угарског сабора од 28. анрила о. г. са 21 гласом веЛине. Гласање је било поименце. За законски предлог гласало је 118, а нротив истога 139. — (Избор проте белоцркванског,) Дознајемо, да је 21. априла о. г. извршеи избор иротопресвитера у Белој Цркви, у вршачкој епархији. Између пет компетената, гласано је на тројпцу, те је пало: на МилошевиЛа, пароха из Јасенове, 42 гласа; на К. Цијука, пароха вргаачког, 16 гласова; а на, Јована Малушева, свештеника вршачког, 9 гласова. — 0 избору ће имати консисторија да реши, односно , да једног од ових кандпдата именује за окружног протопресвитера белоцркванског. Ч И Т V Љ А. — (| Дионисије Илијеви!, бивши митрополит зворнички.) Царпградскп лпст а).г,$Е1х" јавља, да је у ереду 30. марта о. г. у Царпграду умрт.о бивши зворнпчки Митронолит Дионисије ИлијевиЛ, који је управљао том епархијом од 1872. до 1891. године. Било му је 60 годииа. Родио се у Едирнекапији у Цариграду 3. октобра 1834. Л. Ђ. КЊИЖЕБНЕ ВЕСТИ. — Шематизам православне епархије далматинске и истријске за годину 1894. — Задар« печатња Шиира Артале 1894. — Стр. 57. Из овога брижљиво уређенога Шематизма вадимо ове статистичке тдатке: Свргаетком године 1893 било је у далматинско-истријској епархији: 3 манастира, 5 протопресвитерата, 53 нарохије, 3 капеланије, 79 цркава, 10.068 домова, 72.152 дугае; иресвитера: 22 монашког и 47 световног чина ; родило се: 2698 законите, 164 незаконите деце, свега 2862 деце; умрло: 1505, те нрема томе износи прнраштај 1357 душа; венчалс се: 477 првобрачних и 115 друго.брачних; прешло у православну веру 33, а из иравославне вере 19 дугаа. — У богословском заводу било је свега 27 слугаалаца. — Г. Архимандрит НиРмфор ДучиИ у Београду нозива на иретилату на своју Историју српске православне цркве од њезина постанка до наших дана, у коју су обухваћене све српске области. Како до сада није било целокунне Историје српске прав. цркве у нагаој књилгевности, овом ће се историјом у иеколико ноиуиити та дуготрајна и гатетна нразнина. Књига ће изнети до 20 штампаних табака средње осмине. Цена јој је за иретплатнике у Србији 2 г / 2 динара; изван Србије: 3 франка (круне) уједно с